Luna Lu Foto: Marko Krunić/Promo

Na najlepšoj terasi sa pogledom na Gardoš, na Čarobnom bregu dok spremamo hranu na suncu igramo se igre - "Koja si faza Slađane Milošević - reći ću ti ko (ni)si."

Saga o Slađani Milošević može se ljuštiti poput glavice ljubičastog luka – sloj po sloj.

I, naravno da suze krenu u nekom momentu.

Tako vam je to sa čudnim sortama koje nudi „božja bašta“ ili „dolina plača“.

U životu sam imala sreće da upoznam prelepotice, ali tako savršenu kao od porcelana, nisam nikada videla uživo. Od stopala do ušne školjke bila je kao izlivena.

Nestvarno.

Niti jedan pregib na zglobovima, niti jedna falta na koži.

Bukvalno, kao mermerna renesansna skulptura izglačana.

*

U njenom Muzeju postojanja ima mnogo zbirki i tajnih soba.

Ako hronološki postavimo sve njene faze dobijamo presek istorije POP kulture za čak dva veka.

Kao sagovornik, Aleksandra – kako je insistirala da je oslovljavamo – bila je izazovna. Razgovori su bili duboki, često na ivici metafizike, nosili su saturnovsku težinu.

Bilo je više pelina nego meda.

Gorčinu nije sladila niti šećerila.

*

Svoje bivstvovanje na ovoj planeti shvatala je ozbiljno i nije želela da troši vreme na trivijalne i „bla bla truć truć“ priče.

I da, bila je ispovređivana i čini mi se vrlo usamljena.

Sa njom nije bilo lako niti jednostavno.

Suštinski, ona je najbliža pojmu „Mitološkog bića iz komšiluka.“

Znaš da postoji, povremeno se javljaju svedoci koji su je tu ili tamo negde videli, ali realno nemaš pojma ništa o njenom kretanju.

Nije bila osoba koju si mogao da sretneš po gradskim događajima niti kako „bleji“ po IN mestima – živela je u nekoj svoj paralelnoj dimenziji.

*

Na svetlost reflektora izlazila je da nam saopšti čime se bavila dok je bila nevidljiva.

A opus joj je fascinantan od muzike do književnosti.

U jednom momentu bi bila biće iz svemira koje prži gitaru, a onda, PUF, u akademskoj atmosferi brani naučnu tezu o postojanju „muške žene“.

A sve je počelo sedamdesetih.

Pojavila se u televizoru toliko seksepilna i fotogenična žena da je zemlja Jugoslavija od nekih 22 miliona stanovnika ostala bez teksta. Preko noći smo svi naučili da se zove Slađana.

Disko kraljica. Vlasnica hita u tada blokbaster filmu „Nacionalna klasa“ u kome otkriva da i ako ima sve – muškarci je (i dalje) varaju. Čak i nju.

*

Kao mala bila sam zalepljena za TV ekran i upijala sam njene pokrete i sanjala o tome kako ću kad porastem i ja nositi čizme preko kolena i plesati pod disko kuglom dok se ne rastopi mrak u jutro.

Bila je to era Studija 54 o kome smo čitali u ilustrovanim novinama koje bi izveštavale o noćnim životima Njujorka. I tako sam počela da rastem uz nju.

Neke faze sam razumela, neke nisam.

Nisu svi za sve niti je sve za svakog.

*

Mnogo kasnije u svom životu – Pinki je video Tita, a ja sam imala priliku da pred kamerama provedem neko vreme sa njom. I da spoznam koliko nije lako biti toliko lep i talentovan u zemlji koja planski uništava svoje prirodne lepote – kako zemaljska dobra tako i neobične ljude.

Daleko od toga da je na bilo koji način percipirala sebe kao žrtvu, ali je bila ogorčena zbog nepravdi. Zbog zatvorenih vrata jer nije pristajala na ucene.

Bezbroj uboda nevidljivim noževima u leđa zbog svojeglavosti da svoje vizije istera na čistac.

*

Vazda je bilo „jagnjećih brigada“ – korumpiranih moćnika koji su želeli parče „njenog bataka“ da uštinu masnim debelim prstima.

Vazda je bilo muzičkih „mogula“ koji su želeli da je stave u boks i timare pevljivim pesmicama obećavajući joj posela i stadione.

Svako njeno „NE“ dovodilo je do zabrane, posle prve i druge – prestalo je da se broji.

Što beše veći pritisak na biće – bio je i jači otpor.

*

Subverzija je postala noseći deo njene javne persone.

A, kako joj je bilo u njena četiri zida to samo ona zna.

Mada, svako ko ima i milimetar duše – može da pretpostavi.

Sada je našla mir. Njena misija je završena.

Hvala joj što nam je ostavila tako bogatstvo da možemo da guštamo do kraja vremena.

I, iznova otkrivamo nove nijanse. Njene moći ne prestaju, tek počinju da deluju.

P.S Preporuka od srca – ovaj dan započeti preslušavanjem ode „Fanstatično putovanje“ i obratiti pažnju na stihove – himna ženskosti, o da.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare