Piše Luna Lu: I dok kažeš maj, evo - jun

"Ramštajn" - protutnjao.

Basovi pomerili bubrege.

"Obojeni program" - dodirnuo onaj deo pleksusa gde je čovek ranjiv.

Taj čudan dečak Kebra. Crta i piše.

On ima onu olovku koja piše srcem.

Kada se neko nečem dobrom nada.

I najlepša molba - "Pričaj mi o sreći".

Posvećeno svim nežnim ljudima sa svih strana sveta.

*

Film žanra romantični erotski, šta god to značilo - "Anora" Šona Bejkera osvojio "Zlatnu palmu" u Kanu. On presrećan - kaže ostvario mu se san.

Kada vam se poslednji put ostvario neki san?

Da li ljudi ovog modernog doba sanjaju velike snove?

Odvažne? Pa, čak i one "vlažne"?

Vreme se do te mere ubrzalo da se čini da nema puno prostora za temeljno maštanje.

Ono kad gledaš u oblake i sanjariš.

A nebo u 50 nijansi - plavo.

*

U slavu 10 godina postojanja knjige "Najnormalniji čovek na svetu" - "Laguna" je objavila jubilarno izdanje romana Ivana Tokina u kome kao bonus - pisac objašnjava kako je tekao proces pisanja. Prava poslastica.

To je jedna od mojih omiljenih knjiga i ova vest me je jako obradovala. Važno je na kraju svakog dana u svesku zapisati po 5 ( i slovima pet) lepih stvari - radosti i malih ličnih pobeda jer na sve strane toliko je lošeg i poraznog da je računovodstvo srećnih trenutaka bitno ne bi li sačuvali zdrav razUM.

*

A na temu ubrzanja kazaljki na satu jedno deset puta sam pročitala boldovan naslov vesti kako je od "Osmog putnika" prošlo 45 godina. Ej - 45!

Šokovi, rođaci. A kao da je bilo juče.

Komšinica gospođa Ina, skraćeno od Katarina povela me je u "Odeon" da gledamo ovu naučno fantastičnu sagu.

"Odeon" je tada bio jedan od najlepših bioskopa u Beogradu.

Imala sam 10 godina i nisam imala pojma ko je Ridli Skot.

Ali sam to ime zauvek zapamtila. Kao što sam i dan danas uvek na oprezu da li izgovaram Sigurni umesto Sigurna Viver.

*

Sigurna mi je i danas jedna od najdražih heroina velikog platna.

Čini mi se da sam ceo film odgledala u dahu.

Povremeno bih stezala ruku gospođa Ine u ključnim scenama kada je u naše živote ušao, da zauvek tu ostane "elijen".

Ali, možda sam se najviše u životu prepala kada je niotkuda u kadru iskočila mačka - vrisnula sam koliko su me glasne žice ponele.

Ina se smejala i šapnula mi - "E, ovo ti je uspešan filmski suspens". Od tada u bioskopima tragam za napetim zapletima i raspletima, ali filmovi su postali nepodnošljivo predvidivi, a stvarnost je postala toliko napeta i naporna da je to sve teže za podneti.

Čini mi se da je bolje bilo dok beše obrnuto.

*

U svakom slučaju beše zabavnije, sada je samo sve bizarnije.

A od bizarnosti izdvajam i epizodu iz Voćnjaka.

Na našem Čarobnom bregu u toku je predizborno fasciniranje potencijalnih glasača. Osim što po kapijama ostavljaju poklon kese sa 100 grama kafe, upaljačem, pride keksom - odlučiše oni i da pokose i srede obod brda.

Ali, pošto sve pa i ovo rade bez temeljnih priprema uspeli su da razbiju gnezdo stršljenja koji čuvaju voćnjak već nekih pedeset godina. I tako su nama stanovnicima priredili pravi mali horor jer uznemireni stršljeni izbačeni iz svog habitata napadaju iz vazduha.

*

Tragikomedija, a u podnaslovu: "Put do pakla popločan je najboljim namerama". Mada još bolje pristaje danska varijanta - "Put do pakla ispunjen je praznim obećanjima".

Što bi Luiza rekla - "Live to Tell" šta li nas još čeka.

*

Ono što je izvesno Elon Mask se raduje kao malo dete nastavku sage "Mad Max". Reklamira ga po mreži "X" - svako malo. Epizoda je pod imenom "Furiosa" i ova furiozna furioza ozbiljno razmišlja da se zavali u bioskopski mrak i odgleda novu avanturu.

Tretiraću ovaj događaj kao odlazak u "Luna park" i vožnju na balerini. Moguće da će adrenalin učiniti da mi rokne serotonin, a smanji se kortizol. A to je uvek dobra stvar.

A šta ste vi skoro učinili za svoj hormon sreće? Na koji način ste ga stimulisali?

Imate li neki savet ili preporuku.

Zahvalna, unapred.