Piše Luna Lu: Deda Mraz je i mrtav pijan i švorc

"Haj Ho, Haj Ho! Deda Mraz je mrtav pijan, Deda Mraz je švorc." Peva Kralj Čačka u svom klasiku, vazda aktuelnom u ovo doba godine. Pa, čak i godine kao što je 2k20.

Prethodnih dana čula sam jedno 44 puta od raznih ljudi koji se međusobno ne poznaju – „Sutra pada sneg“.

I evo je subota – od snega ni s, bar na Dorćolu – „mane štani“ od šljokičaste beline.

Ne znam čak ni da li bi me usrećio ili iznervirao jer kome još treba gradska bljuzga na svu ovu muku.

S druge strane, Kališ, u komšiluku, pod škripavim snegom i vejavicom koja ubija ovaj otrovni smog – primamljiva je ideja.

Znači, neodlučna sam i po tako prostom pitanju – Da li bi me pahulje usrećile?

A 50 mi je godina i čak, u tako bizarnoj dilemi – jedva da imam jasan stav.

Vagam i imam uslove.

„It’s Complicated“ – Fejsbuk poentira.

A možda sam razmažena, pa izvoljevam – može sneg, ali da bude kao u sceni Felinijevog „Amarkorda“ ili Markovićevog remek dela „Već viđeno“.

Kao kada smo bili „pioniri“ sedamdesetih, pa išli kroz tunele do škole jer je sneg bio do marta – visok metar i kusur, viši od nas.

To je tada bila normalna pojava.

A onda je usledilo globalno zagrevanje, pa se sve poremetilo, parametri izludeli – Zemlja planeta šiba „S.O.S“, a mi NE hajemo, ta nam je tema dosadna.

Kesteni globalno izumiru, raste im cena kao tartufima.

Svi o tome u Beogradu gde kesten uspeva, ćute.

Vesić ih po gradu testerom poklao, bole ga uvce.

„Davaj, davaj“ stambene kvadrate, koga briga za to neko drveće kome na jesen otpadaju plodovi, pa ih vetar valja po ulici – da ima kosu, Goranu bi se dizala od muke.

Zato mu je naredba – „Seci!“

„Pingvina ima na prste obe ruke, jedva nabrojati, pa šta! – teši se on.

Na ruku neprijateljima „Prirode i društva“ – ide i armija persona po društvenim mrežama koji veruju da je sve to „hoax“ i da je Zemlja ravna ploča – i njihov broj raste.

Čak i „barba“ – Georgijev veruje da smo postavljeni kao pijuni na stolu, a ne na kugli.

Ludilo, rođaci.

Pičvajz, sveopšti.

Nije ni čudo što je Deda Mraz i mrtav pijan i švorc.

Priznajem, neodlučna sam i izvoljevam, ne znam šta više da mislim i želim, baš kao na ovom primeru snega – to je presek mog stanja, (#overview) – nekoliko dana pred doček 2k21.

Tačnije, pred ispraćaj ove sumasišavše 2k20.

Može se slobodno reći da se plašim sopstvenih želja.

Ne znam da li je to više tužno ili kukavički.

Nemam pojma – sluđena sam, dragi svi.

Mozak mi je u centrifugi, a samim tim ni srce ne može da presudi.

Jedan jako zanimljiv čovek, koji se dopisuje sa Bogom i sa njim je na ti, a sa kojim sam imala prilike da se družim pre nekoliko godina – Nil Donald Volš („Razgovori sa Bogom“), objasnio mi je da glava vlada srcem.

Punih devet sati, trajala je njegova eksplikacija, do u detalj.

Prvo pomislimo, pa osetimo u čuki.

Mene je to šokiralo i to sam mu rekla i u privatnom razgovoru.

On se smešio.

„Ako ne veruješ meni, popričaj sa Tolom“.

A ja Ekartu mnogo verujem, jer mi je jednom neopisivo pomogao, da ne kažem spasao život.

Kada je usledila najtamnija noć u mom životu – svojim rečima, Ekart Tol, omogućio mi je da osvanem.

Da odlučim da nastavim da živim – bilo je dovoljno – eto to što me je razumeo.

Rekao mi je – „To je sve ljudski i normalno da te boli toliko da želiš da te više nema. Ali, treba da te ima.“

Pun strpljenja, takta i razumevanja.

Čak me je i zasmejao.

Na sopstveni račun.

Počela sam da se smejem i prestala da plačem.

Hvala mu.

Svako ima pravo na svoj trenutak slabosti.

Dakle, evo nekoliko dana pred 31.decembar (četvrtak) – ne znam gde su mi – „Nemdžikine lokne“ – (na glavi), a gde – „ono što Kardašijan Kim ima, a ja ne“ – (gluteus).

Sluđena sam epski.

Jednostavno NE znam šta da nam poželim.

A pošto je Deda Mraz i mrtav pijan i švorc – treba biti jako precizan.

Zdravlja – to svakako.

I razuma – to „pod moranje „.

I empatije.

I solidarnosti.

Možda još po neka sitnica za pod jelku – od modnih detalja.

Svakako i neki miomirisni aksesoar.

I Ljubavi, sa namerno velikim slovom lj.

I snage da promenimo ovaj metastazirani sistem koji nas ubija.

I plus, hajde da se ujedinimo i prestanemo da budemo robovi sekte na vlasti.

Da ih oslabimo, razvalimo i razjedinimo.

Da ih ogolimo do koske.

Kao što je političke i civilizacijske prilike u Banja Luci raskrinkao Nikola Pejaković u seriji „Kosti“.

Kažu – „Au, teška je mnogo serija“.

Jeste, ali izdrži – pogledaj do kraja, shvati poentu.

I pogledaj i „Meso“.

To smo svi mi.

Takvi smo sad, ali možemo biti bolji u 2k21.

To nam je dužnost.

Ljudska.

Deda Mraz je i ovako mrtav pijan i švorc – sve je do nas, na njega NE računaj.

Sve u svemu, „Ajde ćao 2k20. – adio!“

Naučila si nas da ovo sve – NE valja.

Korona je raskrinkala koliko je sistem u rasulu.

A sistem koji se raspao nije sistem.

To je dezorganizacija.

Studirala sam četiri godine „organizaciju sistema“ – s toga ovu izjavu potpisujem, odgovorno.

Ovo je haos.

Tihi udar na državu koji je izvršila stranka na vlasti – sa velikim brojem mrtvih i zaraženih kojima se pride manipuliše svaki božji dan.

Dobrodošla 2k21. – naučila si nas da možemo da napravimo da bude bolje i da okrivljeni idu na sud i da odgovaraju za sve nam učinjeno.

Donesi nam promenu na dobro.

Neka zaslepljeni i korumpirani – progledaju i odbiju apanažu.

Više nije doba Riba, sad je Vodolija – pred njom nema tajni – sve mahinacije bivaju raskrinkane.

Imamo sve preduslove da postanemo bolji ljudi – poručuju Vizionari.

Samo kuražno – vreme je za „Humanizam i Renesansu“ – objašnjavaju najbolji astrolozi sveta.

A šta je na vašoj listi želja za opšte dobro dok je Deda Mraz mrtav pijan i švorc?

Komentari su omogućeni – čitamo se, o da!

I „BeSafe – čuvajmo se sad, bolje nego ikada.