Piše Luna Lu: Sladoled od pistaća

Kolumne 18. okt. 202112:04 > 12:47
Podeli:
Luna Lu
Foto: Marko Krunić/Promo

Tigrasti mačor iz zgrade je svojim nestankom ujedinio stanare inače potpuno otuđene. Mjaukao je strašno iz tek iseljenog stana gde se zavukao - morali smo obiti bravu i osloboditi ga. Spojio nas je u kriminalnoj radnji - postali smo saučesnici.

U ponedeljak, 4. oktobra – kada je pala Zukebergova imperija na šest sati i kada je čovečanstvo bilo lišeno Fejsbuka & Instagrama, a Mark izgubio par milijardi dok si rekao „error“ – kraš ovog globalnog socijalnog eksperimenta otkrio je nov ugao moguće analize.

*

Anketiranjem raznih ljudi na pitanje -„Šta ti je prošlo kroz glavu kada je pao sistem?“ – dobila sam odgovor koji mnogo govori.

Svi do jednog su pomislili da je problem u njima tj. da su oni nešto učinili i pogrešili, pa zato nema nasušnih aplikacija.

Većina se preispitivala da li je platila račun, dobar deo je pomislio da je nešto zeznuo na telefonu – pa su resetovali do besvesti i tražili nove WiFi opcije.

*

Moja teorija da živimo u „nisam dovoljno dobar & dobra“ eri – ovim je snažno potkrepljena.

Upravo te platforme svakodnevno ruše, pa na kašićicu izbilduju samopouzdanje dobrog dela čovečanstva.

Kao u kazinu – kada imaš dobrog krupijea koji te navuče dobicima da bi izgubio epohalno na kraju dana.

I dok menadžeri broje novčanice u zoru, ti ideš izuven iz cipela, žickajući za prevoz do kuće – kunući svoju sudbu kletu, verujući da sreće nemaš i da je u tebi greška – potpuno zaboravljajući da je sistem napravljen tako da Kuća uvek dobija.

Mark je čak i u ovom gubitku dobio jer je ovaj kraš sistema prouzrokovao da i oni koji nisu česti na mrežama sutradan pohitaju da vide šta im je sa nalozima te je poseta bila rekordna.

The House Always Wins, rođaci – to je suština igre.

*

Lako je manipulisati sa ljudima rovitog samopouzdanja.

Nagrizeš mu poput kiseline zaštitu i ogoliš slabosti, igraš se sa njihovom ranjivošću tako što im u glavu uteraš crva da je neko uvek bolji i uspešniji od njih, a opravdavaš celu stvar tako što si bazirao celu igricu na svojevoljni vašar taštine.

Niko tebe zvanično ne tera da „potpišeš ugovor“ i otvoriš svoj profil.

Ali, nezvanično, svi poslodavci ovog sveta dignuće obrvu ukoliko se na konkursu pojavi neko ko nema društvene mreže.

U svakodnevici, devojke kada čuju da udvarač nije aktivan na mrežama prvo što pomisle je da nešto krije, da je sumnjiv, da je plaćeni ubica, da vodi dvostruki život – sve u svemu da je velika verovatnoća da je sociopata.

*

I tako, dok dobar deo civilizacije svakodnevno nesvesno bije svoje bitke za uticaj na fidovima – osvajajući neke zamišljene targete u svojim glavama koji se uvek baziraju na lajku više nego juče, postu koji će oboriti dosadašnje rekorde i biti šerovaniji nego ikada pre i fotki koja će osvojiti nove pratioce – moćnici igraju svoje igre na otvorenom – nemaju potrebe da čekaju da padne mrak jer i ovako svi gledaju u svoje telefone i dok hodaju i dok voze.

Poremećaj pažnje je toliki da bukvalno retko ko vidi šumu od drveta.

*

Naravno da se kolo sreće može okrenuti i upravo tu leži mogućnost preokreta kada ljudi u što većem broju počnu da koriste iste te telefone protiv tih moćnika – raskrinkavajući njihove smutne radnje.

*

Viralni snimak na kome pas dresiran za pronalažanje droge nekontrolisano kreće da laje, očigledno uznemiren pojavom srpskog ministra policije, dobrovoljca iz Jovanjice – Vulina – zlata je vredan.

Baš kao i Instagram profil misteriozne osobe Dijane H., koja  šifrovanim citatima Bukovskog šalje signale nekome ko svakako nije prosečan posetilac ove platforme.

Njen profil je klaustofobičan i niko osim zainteresovanih strana nema vremena da se bavi dešifrovanjem njenih kodiranih poruka između redova.

*

Tako je, na primer, njen poslednji post, pre hapšenja, u slavu sladoleda od pistaća, sa posvetom „Dobra količina lošeg“.

I sad bi mogli satima da vrtimo teorije da li je slučajnost to što je to i Putinov omiljeni sladoled.

Da li je ona ruski čovek?

Da li će se priključiti Snoudenu u Moskvi ili se prosto cura loži na pistacije.

I tako hteli ili ne – ode par sati života na zamlaćivanje i na radost Marka Zukeberga.

*

A do koje mere je i moj mozak ispran zaključujem po tome što mi je uz ćevape koje sam prestala da jedem posle tirade A.V o ljudima u mašinama za mlevenje, sada i pistaći delicija asocijacija na tamnu stranu života i interneta te sam je skinula sa menija.

Da li privremeno ili doživotno – vreme će reći.

Live to Tell.

Izvesno je samo da smo u mašini za ispiranje mozgova – valja sebe stalno podsećati da čuvamo razUM i da zadržimo ironijsku distancu da se ne zagubimo u narativima digitalnog lavirinta.

*

I #BeSafe, samo da ne zaboravimo na ovom rolerkosteru da je važno i nasmejati se jer čini mi se da se sve manje smejemo.

Pod terorom smo neduhovitih ljudi bez savesti.

Držim nam fige.

 

Komentari

Vaš komentar