Prvo izlaganje poslanice Srpske napredne stranke Draginje Vlk u zgradi iza Rosandićevih konja (tokom rasprave o rebalansu budžeta) ne bi bilo kandidat za “utisak godine” da u svom panegiriku predsedniku svega ovoga nije pomenula i “nebrojano veliki broj” njenih prijateljica i daljih rođaka, koji su je “pitali na koji način možemo da produžimo mandat našem predsedniku da vlada doživotno”.
“Inicijativa” ove 33-godišnje politikološkinje iz Beograda je tobož potekla iz naroda, ali nije zanemarljiv podatak da je ona u poslaničke klupe došla direktno iz instituta Bebe Popovića, nesporno najvažnijeg spin mahera u ovoj raspamećenoj i sluđenoj državi.
PROČITAJTE JOŠ:
Stariji će se možda prisetiti kampanje da se “drugu Titu po treći put dodeli Orden narodnog heroja” iz sedamdesetih godina prošlog veka. Kao počelo negde u nekom selu, palo na pamet nekim borcima ili omladincima, a onda mesecima nije bilo sednice bilo kog organa na svim nivoima sa koje taj “predlog” nije jednoglasno podržan.
Kad smo se već vratili u ta “vunena vremena”, valja podsetiti da u Ustavu SFRJ (član 333) nije bilo reči o “doživotnoj vladavini”, već je ostavljena mogućnost da “Skupština SFRJ može izabrati Josipa Broza Tita za Predsednika Republike bez ograničenja trajanja mandata”.
Nekome se ovde očigledno žuri. Trakalica tipa Putin – Medvedev ili Đukanović – Vujanović, pa je glavni gazda čas premijer, a čas predsednik, ne dolazi u obzir, jer i predsednik svega ovoga misli da mu niko od njegovih nije ni do kolena. A drugo, svima je jasno da niko od tih malih ne bi mogao da pobedi na direktnim predsedničkim izborima.
Zbog toga se priziva “izbor bez ograničenja mandata u Skupštini”. Što se uvek može opravdati “vanrednim okolnostima” u kojima nam je preko potreban “vrhovni komandant”.
****
BONUS VIDEO: Antić i Bešlin_ Jugonostalgija i zašto samo Srbi žale za SFRJ