A sad borba! Ako ste se već nakostrešili, neće valjda, dosta nas je šest dana gnjavio svojim pričama o Borbi, u redu je stogodišnjica, ali… odmah da kažem da je vreme za sasvim drukčiju borbu. Onu ličnu, pojedinačnu, koju svako od nas treba da zapodene, prvo sa samim sobom, pa u neposrednom okruženju, a onda, bez toga ništa neće vredeti, i sa ludilom, hipnozom, amnezijom oko nas…
Za početak, nisam o tome pisao, zaglavljen u sećanjima na godine kad je Borba bila borba (a “sve ostalo samo posao”), želim da ohrabrim i sebe i svoje istomišljenike sjajnim iskustvom od prošle srede. Stajao sam tog dana više od sat i trideset minuta, ovako mator i sa još matorijim kukovima, u redu da bih se podržao liste meni bliske opozicije za parlamentarne i beogradske izbore.
Imao sam vremena da posmatram ljude ispred, a kad sam se približio vratima prostorija u kojima je “jedva dobijeni notar” overavao našu volju i podužu kolonu iza mene, sve tamo do Kumodraške ulice. Reklo bi se, neki ljudi, sasvim obični, ali skoro nisam video toliko odlučnosti i toliko uverenja da je moguće nešto promeniti u ovoj raspolućenoj i raspamećenoj državi i naročito devastiranoj i poseljačenoj prestonici, kao u njihovim pogledima, kao u njihovom strpljenju da sačekaju svoj red… Ne zbog Marinike ili Vladete, već zbog sebe i svoje porodice!
Kad sam već bio nadomak ulaza, čuo sam nekog od momaka iz neke od stranaka koje su se ujedinile da bismo se svi mi okupili, kako tiho u telefon kaže nekim svojim drugaricama sa trotoara, one valjda žurile negde, pa ga izgleda zamolile da ih “preko veze” uvede: “Nema šanse, ovi ljudi ispred čekaju po sat i po, ako vam je teško da se makar malo pomučite, onda nam vaš potpis i ne treba!”
Nešto novo u zemlji Srbiji… To je ono što je Zoran Kesić sjajno primetio sredinom protekle sedmice: “Očekujem da se dogodi promena u glavama građana, da prekinu da kukaju da im je loše, a da pri tome ne ulože nikakav trud i ne izađu na izbore. Neka svi dovuku svoja biračka dupeta i glasaju. Vreme je za pitanje, šta si ti uradio građanine? Možete da promenite ako glasate za promenu. Bolje glasati za manje loše nego za one što su ti katastrofa!”
A one cure baš slatke. Ja bih ih, ovako mator, pustio preko reda!
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: