Piše Ivan Mrđen: U Srbiji nešto novo

Za početak, nisam o tome pisao, zaglavljen u sećanjima na godine kad je Borba bila borba (a “sve ostalo samo posao”), želim da ohrabrim i sebe i svoje istomišljenike sjajnim iskustvom od prošle srede. Stajao sam tog dana više od sat i trideset minuta, ovako mator i sa još matorijim kukovima, u redu da bih se podržao liste meni bliske opozicije za parlamentarne i beogradske izbore.Imao sam vremena da posmatram ljude ispred, a kad sam se približio vratima prostorija u kojima je “jedva dobijeni notar” overavao našu volju i podužu kolonu iza mene, sve tamo do Kumodraške ulice. Reklo bi se, neki ljudi, sasvim obični, ali skoro nisam video toliko odlučnosti i toliko uverenja da je moguće nešto promeniti u ovoj raspolućenoj i raspamećenoj državi i naročito devastiranoj i poseljačenoj prestonici, kao u njihovim pogledima, kao u njihovom strpljenju da sačekaju svoj red… Ne zbog Marinike ili Vladete, već zbog sebe i svoje porodice!Kad sam već bio nadomak ulaza, čuo sam nekog od momaka iz neke od stranaka koje su se ujedinile da bismo se svi mi okupili, kako tiho u telefon kaže nekim svojim drugaricama sa trotoara, one valjda žurile negde, pa ga izgleda zamolile da ih “preko veze” uvede: “Nema šanse, ovi ljudi ispred čekaju po sat i po, ako vam je teško da se makar malo pomučite, onda nam vaš potpis i ne treba!”Nešto novo u zemlji Srbiji… To je ono što je Zoran Kesić sjajno primetio sredinom protekle sedmice: “Očekujem da se dogodi promena u glavama građana, da prekinu da kukaju da im je loše, a da pri tome ne ulože nikakav trud i ne izađu na izbore. Neka svi dovuku svoja biračka dupeta i glasaju. Vreme je za pitanje, šta si ti uradio građanine? Možete da promenite ako glasate za promenu. Bolje glasati za manje loše nego za one što su ti katastrofa!”A one cure baš slatke. Ja bih ih, ovako mator, pustio preko reda!***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram