Piše Ivan Mrđen: Tri stuba u živom blatu

Kad je svojevremeno dvonedeljnik Pravoslavlje sa novinskog formata poput Politike prelazilo na časopisnu varijantu kao Vreme ili NIN, punih šest meseci sam sa kolegama iz Blica Markom Markovićem i Brankom Mitrovićem radio na osmišljavanju i uhodavanju novog izgleda zvaničnog glasila srpske partijaršije. To nije bila samo puka grafička intervencija, nego je podrazumevalo i značajne promene čitavog koncepta.

Mene je za taj posao predložio nekadašnji ministar vera, kasnije protoneimar Hrama Svetog Save profesor Vojislav Milovanović. Tada sam jedini put sreo patrijarha Pavla, koji je za prvi broj u novoj seriji dao veliki intervju, a i kasnije se veoma interesovao za čitav poduhvat.

Dok sam zarađivao za život kao novinar sportske rubrike Večernjih novosti najvažnija stavka u mom sektoru bilo je praćenje FK Crvena zvezda. Bilo je to u skladu sa politikom legendarnog urednika Mihaila Rašića da “ne možeš da pratiš klub za koji navijaš”, pa me je kao “partizanovca” poslao na “beogradsku Marakanu”.

Sa Zvezdom sam u sezoni 1978/79 proživeo i proputovao Evropom njen pohod do finala tadašnjeg Kupa Uefa, pod rukovodstvom Branka Stankovića, možda najvećeg gospodina u istoriji fudbala na našim prostorima. Iz tog perioda i danas su mi dobri drugari Cvijetin Blagojević, Zdravko Borovnica, Neđa Milosavljević…

Kao neko ko je novinarski stasao u Borbinoj kući i veći deo radnog veka proveo u listovima koji su baštinili najbolje tradicije “ere Stanislava Marinkovića” (Danas, Naša Borba, Blic) nisam imao mnogo veze sa Politikom i njenim izdanjima. A onda se krajem prve decenije ovog veka dogodilo da je partiji Mlađana Dinkića zapalo mesto direktora onog dela u kome je i “najstariji dnevni list na Balkanu”, pa je neko predložio mene, imajući u vidu moj direktorski staž u Borbi i Vremenu.

Postupak sam ja prekinuo, kad su me pozvali na razgovor u “kadrovsku komisiju”, a tamo me o mojoj karijeri propitivalo dvoje aparatčika, za koje je sve počelo onog dana kad su se oni učlanili u G17 plus. Čaša žuči i nelagode prelila se u trenutku kad sam shvatio da oni nisu znali šta je to Naša Borba…

Iz poštovanja prema svemu što predstavljaju te tri institucije neću se previse baviti njihovim trenutnim stanjem i ugledom u zemlji Srbiji. U smislu da ne želim da iznosim lične stavove…

*     *     *

Bilo je dovoljno, na primer, da Informativna služba Srpske pravoslavne crkve obavesti “verni narod da je radi mira u nama i među nama Njegova Svetost patrijarh srpski g. Porfirije blagoslovio da svakog petka u toku Velikog posta, vremena pokajanja i praštanja, u svim hramovima Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke posle večernje službe bude služen akatist Presvetoj Bogorodici”, pa da svuda gde je to objavljeno usledi prava lavina negativnih i uvredljivih komentara.

Nije puno pomoglo ni što je na svom Instagram nalogu patrijarh poručio da “uznesemo molitve Presvetoj Bogorodici za mir u nama i među nama”.

“Posle četiri meseca setili ste se molitve za mir, kud baš pre mitinga u Beogradu. Vređali ste studente (paralelena stvarnost) i nijednu lepu reč ni podršku niste našli za njihov mirni protest. Niste osudili sve napade na njih i vređanje i deljenje naroda. Osim Grigorija (Mladena) Đurića.”

“Iz kojeg univerzuma beše ovaj? Jel završio renoviranje kuće na Dedinju? Mogao bi nekad, u pauzi, da primi i Srbe sa Kosova, da im objasni neke stvari...”

“Kasno si se setio za molitve, mora da ti je to predložio rođak Vučić!”

“Kaži vrhovnom lažovu da radi mira predloži prelaznu vladu ili da da ostavku. možda će tebe da sluša.”

“Jedan nije nadleẓ̌an, drugi (ovaj) nije dostojan.”

“SPC je jedina crkva koja se odrekla svog naroda!”

“Podrži svoj narod, budi uz njega sada kad mu trebaš, pusti prazne reci, pusti AV i njegove manipulacije.”

“Njegovi vernici će biti ispred Skupštine, pa je prilika da im se direktno obrati.”

*     *     *

Ništa bolje nisu prošli ni pozivi “zvezdašima” da se u nedelju 16. marta, dakle “dan posle”, okupe na stadionu “Rajko Mitić” kako bi proslavili 80. rođendan kluba. Za taj dan pomerena je prvenstvena utakmica protiv Spartaka, a ulaz za sve biće besplatan!

“Ne dolazimo! Slavimo u subotu! A tebi Zvezdo želim konačnu slobodu.”

“Slavimo u subotu! Terzića kriminalca u zatvor zajedno sa onim čiju sliku drži na zidu! No pasaran!”

“Vidimo se kad u klubu budu Nemanja Vidić, Milenko Topić, Vladimir Štimac… A sad adio!”

“Ne dok je tu Terzić!”

“Vidimo se 15. marta! Zvezda će nam biti u srcu i sa nama na ulicama ovog grada...”

“Šest decenija navijamo za Zvezdu, prvo deda, pa ćale, pa ja. Nedavno sam prestao.”

“Nekad smo bili reakcija, sad smo SNS atrakcija!”

“Od sad pa nadalje nek vam dolaze ćaciji, bizon i ono go*** iz Informera!”

*     *     *

A tu je i Politika. Pošto na njihovom sajtu uglavnom nema komentara, evo glavnih naslova od četvrtka ujutru:

Vučić: Studenti koji žele da uče su naši junaci

Porodica Raca koja je izgubila ćerku u padu nadstrešnice osuđuje pokušaj rušenja državnog poretka i izazivanja nereda u Srbiji

Pristalice opozicije i blokada vređali studente koji hoće da uče

Nogo pozvao na ubistvo Vučića a pored toga bi da abolira sve koji povrede ili ubiju policajce 15. marta

Lečić: Podržavam ideju studenata koji hoće da uče; Srbija napadnuta spolja i iznutra

Pokušaj linča direktora gimnazije “Jovan Jovanović Zmaj”…

*     *     *

Ista paralelna stvarnost na tri različita nivoa. Ili je to samo isto živo blato ispod svakog nivoa?!

Neko je rekao da je “Srbija jedina zemlja u kojoj treba promeniti predsednika, premijera, parlament, opoziciju, javnog tužioca, patrijarha i selektora”. Ja tu ništa ne bih dodao, jer bi se u tom slučaju najverovatnije nešto promenilo i na svim ostalim važnim mestima, uključujući i pomenute “stubove srpstva”.