Piše Ivan Mrđen: Svećice i sveće

„A ja bih baš u ime to, još jednu popio“, opet Balašević. Poranih juče na mirijevsku pijacu, gde smo u obližnjem bifeu naše prijateljice Sandre nas nekoliko kolega iz nekadašnje „Borbe“ odali poštu Mihailu Ješiću (1952-2021). Kad smo se svojevremeno okupili povodom njegovog 67. rođendana u kafanici kod čuvene Žakline uslikali smo se u širem sastavu, iz koga osim tadašnjeg slavljenika sad nedostaju i Vlada Bačlija i Toša Mutavdžić. Pa smo popili po jednu i u njihovo ime. A onda neko reče da valja i za nas žive, pa smo uz „živela naša deca“ dočekali podne...„Sve nas manje ima tu“, konstatovali smo juče popodne u bifeu naše prijateljice Seške, gde smo uz mesni narezak, napolitanke i „brandy“ sumnjivog kvaliteta (kad već nema onog legendarnog „Zvečevo“) produžili tradiciju sećanja na vojničke dane. Obeležavanje Dana JNA na taj način počelo je pre skoro dve decenije u zgradi Radio Beograda, kad je desetak kolega, sve deca oficira nekadašnje „pete vojne slile u Evropi“, za zajedničku slavu proglasilo dan formiranja Prve proleterske u Rudom, 1941. godine.

Sad mnogi tvrde da se to dogodilo dan ranije, navodno u čast 63. rođendana Josifa Visarionoviča (1878-1953). To posle četr’esosme nije bilo zgodno za obeležavanje, pa je za praznik armije proglašen 22. decembar, kao dan kad je slavna brigada imala prvu oružanu akciju. Sve je to pomalo nategnuto jer je drug Staljin rođen 18. decembra.BK televizija je svojevremeno emisiju tipa „dogodilo se na današnji dan“ naslovila „Svećice i sveće“. Vremenom su nam se slavlja i tuge toliko izmešali da više nismo sigurni da li sveće palimo ili u njih duvamo. Jedino je izvesno da valja ponešto popiti. Dok još ima s kim!