4
Kolega Nemanja Rujević je pre desetak dana, dakle pre nego što je postao slavan kao jedini normalan u preksinoćenjem “Utisku nedelje”, objavio spisak od 25 skraćenica i još pet naziva stranaka i pokreta koji će imati “tezge” na pijaci iza Rosandićevih skulptura “Igrali se konji vrani”. Koje narod još od kako su postavljene davne 1938. godine, tumači kao “teško konja ugurati u Skupštinu, još teže ga iz nje izvući”.
Dakle, sve po spisku, iza imena budućih poslanika stajaće SNS, SDPS, PUPS, PSS, SNP, PS, SPO, SSP, NS, DS, PSG, USS, PzP, SPS, JS, Zeleni, DSS, Monarhisti, BGS, NDMBGD, Eko, ZZS, Dveri, POKS, Zavetnici, SVM, DSHV, ZZV, SDA i SPP.
“Ko se seti barem 25 može da se broji u vrsne poznavaoce političke scene. Srbiji treba ukrupnjavanje umesto kombi-stranaka”, napisao je Nemanja. Kakvi dva’espet, ko dešifruje petnaest neka se odmah prijavi za “Slagalicu”!
To je problem o kome malo ko govori, jer su nam najveći „pobednici“ izbora oni za koje niko normalan nikad ne bi glasao. Većina onih koji su glasali za predsednika svega ovoga nema pojma da su time strpali pare u džep Vulina, Krkobabića ili večitog poslanika Aleksandra Čotrića iz pokojnog Srpskog pokreta obnove… U tom smislu ništa bolja situacija nije ni sa druge strane, kad vidimo ponašanje Vuka Jeremića i nekih članova Narodne stranke tokom predizborne kampanje ili neposredno po objavljivanju rezultata.
Znam da to neću doživeti, ali voleo bih da budu makar jedni izbori na kojima bi sve stranke morale da samostalno učestvuju. Neka cenzus bude i jedan odsto, samo da više prestane to jahanje najgorih i najnepopularnijih po grbači naroda.
Što bi rek’o pomenuti Čotrić, dok je još bio normalan: „Poslanik prima platu za petoro. Toliko ljudi i predstavlja u parlamentu!“
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: