0
Kad su počela prva okupljanja uplašenih, zabrinutih i ozlojeđenih dobih i pristojnih ljudi, užasnutih masovnim zločinima u školi “Vladislav Ribbnikar” i dan kasnije u Duboni i Malom Orašju kod Mladenovca, većina prisutnih je reagovala srcem. Nisu bili važni ni brojevi, ni formalni pozivi, pa ni zahtevi…
Možda i zbog toga su inicijalni protesti “Srbija protiv nasilja” bili neka vrsta “srca na dlanu”.
Posebno u ona dva dana kad su na istom mestu prvo prodefilovali oni koji pevaju “evo ti srce na dlanu, uzmi ga, nek bude tvoje, evo ti duša i telo, evo ti sve što je moje”, ako se neko još seća narodnjačkog hita Biljane Jevtić, da bi sutradan onima koji su se okupili na istom mestu, po isto tako velikoj kiši, mnogo bliža bila verzija Aleksandre Radović, koja kaže “dajem ti na dlan ovo moje srce sad, ti baci ga u prah i pepeo, tad pomisli na nas i zgazi ga za kraj, ionako sve si moje zgazio”.
Minule subote opet kiša, ali od srca na dlanu nekako ostao samo – srednji prst!
Onaj koji je multimedijalna umetnica Biljana Willimon stavila na nezvanični plakat prvog avgustovskog protesta. Što je izazvalo više ljudi da sve komentarišu po društvenim mrežama, nego što ih je bilo spremno da to konkretno pokažu na licu mesta.
Zato je u pravu moja prijateljica Gordana Erić koja je u subotu uveče napisala: “Prijatelje koji ne misle kao ja i koji ne veruju u ono u šta ja verujem, odavno sam otkačila! I ne, nisam sama i ne osećam se usamljeno… Ma šta drugi rekli, ma kakva da je sudbina protesta, u krajnjoj liniji i sudbina države, sigurna sam u jedno – da smo mi koji protestujemo i
borimo se za bolju Srbiju na pravoj strani istorije! I to mi daje snagu i greje dušu!”.
Tako je srednji prst sa Biljaninog plakata na neki način poslat i na adresu svih koji o “sudbini protesta, u krajnjoj liniji i sudbini države” pametuju po društvenim mrežama. Da ne pominjem one kojima se žuri da se sve što pre “baci u prah i pepeo”, da se ne bi videlo u kolikom su nesporazumu sa građanima…
Uzdignuti srednji prst je gest rukom, kojim se u mnogim kulturama, posebno evropskim, izražava umeren do krajnji prezir i u tzv. neverbalnoj komunikaciji označava isto što i vulgarizmi tipa “odjebi” ili “jebi se”…
Prvi pismeni trag o pokazivanju srednjeg prsta ostavio je Aristofan u komediji “Oblaci” iz 424. godine pre naše ere. Prvi čovek kome je, zvanično, srednjim prstom poslata poruka bio je filozof Sokrat, kome u tom komadu lik pod imenom Strepsijad pokaže srednji prst, praveći se da je to ukrućeni penis. Sokrat je u “Oblacima” prikazan kao neko ko kvari atinsku omladinu.
POGLEDAJTE JOŠ:
Sledeći put “srednjak” se spominje u knjizi “Životi i mišljenja znamenitih filozofa” Diogena Laertija u 3. veku pre Hrista, i takođe je pokazan jednom filozofu. Gest se pojavljuje u više komada napisanih u doba starog Rima, a prema nekim izvorima, zloglasni imperator Kaligula terao je podanike da mu, umesto ruke, ljube srednji prst, kojim bi prethodno sugestivno mahao kako bi još više podsećao na penis…
Kad smo već pomenuli Kaligulu – izgleda da smo danas i ovde na istom. Videli ste ovih dana kako mu neki ljube, ne samo srednji prst nego i čitavu desnicu, dok mu drugi neverbalno poručuju “odjebi”.
To je, po mom mišljenju, daleko efektnije nego da se dlan sa početka ove priče skupi u pesnicu. Imali smo već taj simbol otpora i znamo kako se sve završilo. Zato ovaj Biljanin “prst je naš” ravnopravno ide “ i na tu stranu!