Piše Ivan Mrđen: Posle praznika - prazno

Razumem njihovo oklevanje da to učine, čim se poskidaju ukrasi i lampioni postane očigledno da sa novim kalendarom nismo postali bolji, lepši i pametniji. Samo su maske lažne veselosti i nepromišljene raspojasanosti u tih mesec i jedan dan (u Srbiji praznici traju od Svetog Nikole do Svetog Jovana) prikrile teskobu, čemer i jad koji nas okružuju.Sve je poskupelo, pa ćemo i razne „da klikneš od sreće“ darove vratiti u supermarketima, na benzinskim pumpama i kroz račune za struju i komunalije, sve što nas je mučilo krajem prošle još više je izoštreno posle prazničnog predaha, na broju su i sve afere i svi opskurni likovi koji se tim povodom nešto pitaju...U novim čarapama, jer za cipele malo ko ima novaca, omamljeni replikama replika poznatih brendova, promukli od dranja uz onih pedesetak pesama koje se sve u svemu vrte po kafanama i kućnim pijankama, veoma brzo prepoznamo same sebe, ali još neko vreme (zato, valjda, i slavimo dve Nove godine) ne želimo to i da priznamo.Ovog januara nam je drama Novaka Đokovića u Australiji podarila neočekivani ukras da brinući tuđu zaboravimo na sopstvene brige i nevolje i da se osećamo mnogo važnijim samo zbog činjenice da je najbolji teniser sveta svojevremeno bio dete iz našeg komšiluka. I da na turnirima koje je osvajao uz njegovo stoji i ime države, koja to baš ničim nije zaslužila.Ko nije naseo na tu našu stranu usrane motke u koju će se na kraju pretvoriti čitava afera, ko nije oduševljen stihoklepstvom Baje Malog Knindže o „vanzemaljcu koji neće da se vakciniše“ (skoro milion pregleda na Jutjubu), ko umesto na televizijama za sreću i ružičastu stvarnost realan život vidi u sopstvenom novčaniku, frižideru i ormanu... ne može da pobegne od utiska da nam je posle praznika ostala samo - praznina.