Piše Ivan Mrđen: Posle praznika – prazno

Pre dva dana su moja Mira u našem i unuka Dunja i ćerka Maja u njihovom stanu raskitile novogodišnje jelke, čime se tradicionalno na svim našim adresama stavlja tačka na novogodišnje i božićne praznike. Da ima pameti, to bi već ovog vikenda morali da urade i nadležni u svim našim gradovima i varošima, jer što duže stoje sve te iluminacije deluju sve otrcanije i bednije.

Razumem njihovo oklevanje da to učine, čim se poskidaju ukrasi i lampioni postane očigledno da sa novim kalendarom nismo postali bolji, lepši i pametniji. Samo su maske lažne veselosti i nepromišljene raspojasanosti u tih mesec i jedan dan (u Srbiji praznici traju od Svetog Nikole do Svetog Jovana) prikrile teskobu, čemer i jad koji nas okružuju.

Sve je poskupelo, pa ćemo i razne „da klikneš od sreće“ darove vratiti u supermarketima, na benzinskim pumpama i kroz račune za struju i komunalije, sve što nas je mučilo krajem prošle još više je izoštreno posle prazničnog predaha, na broju su i sve afere i svi opskurni likovi koji se tim povodom nešto pitaju…

U novim čarapama, jer za cipele malo ko ima novaca, omamljeni replikama replika poznatih brendova, promukli od dranja uz onih pedesetak pesama koje se sve u svemu vrte po kafanama i kućnim pijankama, veoma brzo prepoznamo same sebe, ali još neko vreme (zato, valjda, i slavimo dve Nove godine) ne želimo to i da priznamo.

Ovog januara nam je drama Novaka Đokovića u Australiji podarila neočekivani ukras da brinući tuđu zaboravimo na sopstvene brige i nevolje i da se osećamo mnogo važnijim samo zbog činjenice da je najbolji teniser sveta svojevremeno bio dete iz našeg komšiluka. I da na turnirima koje je osvajao uz njegovo stoji i ime države, koja to baš ničim nije zaslužila.

Ko nije naseo na tu našu stranu usrane motke u koju će se na kraju pretvoriti čitava afera, ko nije oduševljen stihoklepstvom Baje Malog Knindže o „vanzemaljcu koji neće da se vakciniše“ (skoro milion pregleda na Jutjubu), ko umesto na televizijama za sreću i ružičastu stvarnost realan život vidi u sopstvenom novčaniku, frižideru i ormanu… ne može da pobegne od utiska da nam je posle praznika ostala samo – praznina.