Ako fudbaleri Partizana večeras ne upropaste tri gola prednosti protiv „tamo nekih Maltežana“, opet ćemo imati celovečernju zabavu četvrtkom u „Zlatnom opanku“, gde smo prošle jeseni gledali utakmice Crvene zvezde u Ligi Evrope i crno-belih u „Kupu Lilijane Ronketi“, kako se neko našalio na račun trećeg evropskog ranga.
Za jednim stolom „zvezdaši“, za drugim mi „sitne duše, grobarske“, uz piće, iće i klasična navijačka prepucavanja, imali smo ugođaj koji nisu mogle da pokvare ni vesti u poluvremenu, ni ostrašćeni komentatori. Zato mi je bilo čudno što sam preksinoć pred Zvezdinu utakmicu sa Makabijem na „zbornom mestu“ zatekao samo gazda Čedu, sve dok mi on nije objasnio da su „svi na stadionu“.
Ne znam zbog čega, setio sam se sjajnog vica kako je neki čovek poklonio kartu nepoznatom ljubitelju fudbala za finale Svetskog prvenstva, uz priču da je ta karta bila za njegovu suprugu koja je preminula. A na pitanje zar nije imao nekog od rodbine i prijatelja da povede sa sobom, mirno je odgovorio: „Svi su na pogrebu!“
Zvezdini snovi o novom učešću u Ligi šampiona sahranjeni su na najapsurdniji način, autogolom Milana Pavkova. Ironija sudbine je što su već od početka drugog poluvremena, kad je bilo očigledno da Stankovićev tim nema igru, čitav stadion priželjkivao da baš Pavkov uđe na teren, prisećajući se kako je 6. novembra 2018. sa dva sjajna pogotka torpedovao moćni Liverpul.
Želim, u stvari, da kažem nešto drugo. Na javnoj sceni, posebno u politici, a naročito među onima koji misle da su opozicija, ima baš puno likova koji su nekad, negde, nešto zasijali i skrenuli pažnju na sebe, a potom već godinama postižu samo autogolove.
Problem je što se to u fudbalu vidi, dok je u politici sve podložno njihovom naknadnom pametovanju!
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar