0
Ako nekoga u Srbiji to još interesuje, u Kataru se i dalje održava Svetsko fudbalsko prvenstvo. “Last 16” mečevi se uglavnom završavaju očekivanim rezultatima, tako da se prava uzbuđenja očekuju tek u četvrtfinalu. Za lamanški derbi Engleska – Francuska se, ovde u Dubaiju, već bukiraju mesta u mnogobrojnim sport kafeima i fan zonama, a najavljeno je i trideset čarter letova za Dohu.
Selekciju koja je osvojila dvadesetdeveto mesto više niko i ne pominje, ali nije isključeno da će neko od voditelja i gostiju u studiju Bein TV, globalne sportske mreže sa komentarima na arapskom, engleskom i španskom jeziku, to učiniti večeras tokom prenosa utakmice Portugalaca, koje su Stojkovićevi izabranici nadmašili u kvalifikacijama i Švajcaraca, koji su ih poslali kući.
Mada, kako je krenulo u petak uveče, odmah posle oproštajnog leta “orlova”, bolje i da nas ne pominju… Opet su u prvom planu neke stvari koje nemaju puno veze sa sportom, a kad se sve prebaci na teren političkih opredeljenja, starih nesuglasica i pogrešnih uverenja Srbija je već duže vreme u debelom minusu…
Koliko odavde mogu da pratim nešto slično se događa i kod kuće. Opet su se u prvom planu našli naši stari dužnici Dževdet Šaćiri i Granit Džaka, naročito ovaj drugi, dajući dobrom delu propagandista po medijima priliku da na oba oka zažmure pred činjenicom da su ambicije kojom su Tadić i ekipa ispraćeni u Katar bile više nego nerealne.
U Rusiji pre četiri godine provokativna proslava pogodaka u znaku kosovskog simbola, sada post festum “podrška” saigraču više nego asocijativnog prezimena, plus podsećanje na incidente pri kraju utakmice na kontejnerskom stadionu, gotovo da svi oni koji bi da se ništa ne menja u srpskom fudbalu mogu da uzviknu “thank you, Xhaka”. Što bi rekao Nemanja Rujević: “Džaka je džiberčina, ali mi ne umemo da izgubimo dostojanstveno.”
Dok razglabamo o njemu, neće biti ostavljen ni minum prostora za objektivniju analizu ukupnog nastupa “orlova”, što je slikar Uroš Đurić sjajno sažeo u jednu jedinu rečenicu: “Nesrećni miks umišljenosti, nereda i lošeg vođenja sa klupe.”
Za sve to će, živi bili pa videli, na kraju biti kriv samo nesretni selektor. Kome je “fotelja” počela da se ljulja još pre Mundijala kad se usudio da ima svog kandidata za predsednika fudbalske organizacije, čoveka iz fudbala (Nenada Bjekovića) nasuprot neraspoređenog bivšeg ministra poljoprivrede…
Kad ode “Piksi”, ostaće nam samo umišljenost i nered. Na te i takve se odnosi tvit Mirka Poledice od subote: “Bilo je sinoć fudbalskih radnika koji su slavili poraz Srbije od Švajcarske, e to su vam najveći neprijatelji srpskog fudbala i srpskog sporta.”