0
Imam na Fejsbuku nešto više od 4.800 prijatelja. Pošto je maksimum takvih relacija pet hiljada, u poslednje vreme svakog dana pažljivo pregledam profile ljudi kojima predstoji rođendan, pa "uklanjam iz prijatelja" duple profile (ima i troduplih). Time se otvara prostor za nova prijateljstva, pri čemu sam, moram i to da priznam, znatno obazriviji, da baš ne kažem selektivniji, nego što sam bio u periodu kad sam mislio da što veći broj prijatelja znači i veću dostupnost mojih objava.
Na žalost, sve češće se na taj način ponovo rastajem i sa dragim ljudima koji više nisu sa nama. Posebno je neumesno kad vidite šablonizovane čestitke, stikere, cvetiće i smajlije, poslate reda radi i po nekakvoj inerciji, a onda shvatite da je osoba kojoj je to namenjeno preminula, ponekad i pre dve, tri godine.
Lepša strana čitavog poduhvata je što na mnogim stranicama, koje inače ne viđam, jer nas Fejsbuk drži u krugu od najviše stopedeset do dve stotine prijatelja, veoma često pronađem baš lepe objave i nesvakidašnje životne priče. Pa onda neke iskopiram i čuvam za neku priliku kad neću znati na koji način da se „obratim naciji“, kako je za naše komentare po novinama i portalima govorio neprežaljeni kolega i pravi prijatelj Stojan Drčelić.
Danas poslednji rođendan pred upis u “Klub 70 +” slavi gospodin Petar Vujošević, Beograđanin, ekonomista po struci, obožavalac braće Troter, sa kojim imam 18 zajedničkih prijatelja (minus ona satrapa sa televizije za ružičastu stvarnost)… Sve to mi nekako daje za pravo da sa njegove stranice prenesem objavu pod naslovom “Nije teško biti dobar čovek”.
Pročitajte još:
„Biti dobar čovek nije teško. Postoje neke stvari koje dobri i ljubazni ljudi nikad ne rade“, tako počinje ovaj tekst, uz deset saveta „kako da postanete bolja osoba“:
1. Dobri ljudi nikada ne krive druge. Svi pravimo greške, ali dobri ljudi znaju da oni nisu bezgrešni i zato preuzimaju odgovornost za svoje postupke.
2. Oni nemaju kontrolu nad drugima i ne trude se da je stvore. Svesni su da su oni sami – jedino što mogu da kontrolišu.
3. Ne trude se i ne pokušavaju da impresioniraju bilo koga. Nisu površni, nego grade prave odnose sa ljudima. Uvek su onakvi kakvi zapravo jesu.
4. Ne zadržavaju stvari ako im one ne donose radost i ne pričinjavaju zadovoljstvo.
5. Ne dozvoljavaju da ih strah sprečava da idu napred.
6. Ne prekidaju druge. Prekidanje drugih dok govore je ne samo nepristojno, nego time i toj osobi indirektno govorite da je ne slušate, ne razumete i ne trudite se da shvatite šta i zašto govori.
7. Ne kukaju i ne žale se. Naše reči su jako moćne, dobri ljudi to znaju. Reči imaju moć nad nama i zbog toga dobri ljudi nikad ne kukaju o problemima jer znaju da će se osećati loše. Dakle, ako stvari ne idu onako kako biste želeli ne pričajte o tome kao da je neko zlo u pitanju. Radije razmislite šta možete da učinite da se stvari poprave.
8. Ne kritikuju. Čak i ako su obrazovaniji ili imaju više iskustva, nagrada i uspeha, dobri ljudi se trude da ne kritikuju druge. Svako je jedinstven.
9. Ne moralizuju. Sa godinama dobri ljudi shvate da svako dolazi u neka iskušenja tokom života. Svako iskušenje je tu da nas nečemu nauči. Zato oni slušaju i dopuštaju svakom da prođe svoj životni put.
10. Ne žive u prošlosti. Odbacite svoje strahove, učite na svojim greškama, radite na sebi i razvijajte se. Danas postoji samo sada i zato iskoristite život na najbolji mogući način!
* * *
Jedan drugi dobar čovek, koga sam takođe tokom minulih meseci morao da “uklonim iz prijatelja” da me njegov lik ne bi svako malo podsećao na žalosnu činjenicu da je prebrzo i prerano otišao, Veselin Simonović, svake godine bi mi uredno na današnji ili sutrašnji dan čestitao Božić.
U njegovo i moje ime, uz iskrene čestitke gospodinu Vujoševiću za rođendan, želim svima koji danas i sutra slave ugodne praznične dane. Da baš ne kažem, blagdane…
BONUS VIDEO: Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?