Kad smo prošlog petka, ovde u Dubaiju, uoči utakmice Liverpul – Milan, sreli našeg prijatelja Nebojšu Čukanovića, on me je upitao da li ću od ponedeljka dolaziti na teniski turnir u „Koka kola areni“. Odgovorih mu, sasvim „ozbiljno“, da ja na revijalne mečeve ne idem, jer me za manje od mesec dana čeka gren slem u Melburnu...
Svetska teniska liga Dubai 2022. je egzibicijski turnir mešovitih ekipa, koji nije povezan sa ATP i WTA. Četiri ekipe (Sokolovi, Orlovi, Zmajevi i Jastrebovi) igraju jedna protiv druge u formatu kružnog turnira koji se sastoji od jednog pojedinačnog meča za muškarce, jednog pojedinačnog za žene i meča mešovitih parova, uz pomalo komplikovan sistem bodovanja s kojim baš ne bih želeo da vas smaram…
Moju odluku da propustimo ovu šaradu nije izmenila ni činjenica da je vođa „falkonsa“ Novak Đoković, kome ovaj turnir treba da posluži za zagrevanje pred veliki comeback na Australian open. Gde i mene čeka veliki posao, jer ću kao akreditivan izveštač opet pratiti prvi od četiri najvažnija planetarna turnira…
Kažu da je put do pakla popločan dobrim namerama. U tom smislu je Mirina i moja najmlađa ćerka Marina zaista imala puno valjanih razloga, kad je, da nas sve iznenadi, kupila ne baš jeftine ulaznice za treći dan ovog festivala. Prvo, jer su po programu Novak i Nik Kirjos trebali da repriziraju ovogodišnje finale Vimbldona, mada su njihovi susreti uvek spektakl sami po sebi, a posebno sad kad su zaista dobri prijatelji… Drugo, što je na neki način želela da se zahvali svojim roditeljima za veliku pomoć prilikom ovih dana uspešno okončane selidbe u novi, veći i lepši stan… I treće, što se ponadala da će njenim sinovima Petru i naročito Filipu biti zanimljiv koncert posle tenisa…
PROČITAJTE JOŠ
Majka k’o majka, pa još savremena, želela je da dečaci počnu da stiču naviku odlaska na muzičke događaje u „sigurnom i kvalitetnom okruženju“, jer je kao glavna zvezda najavljen Šafer Cimer Smit (Shaffer Chimere Smith), profesionalno poznat kao Ne-Yo. Ovaj 43-godišnji američki pevač, tekstopisac, glumac, plesač i producent svetsku slavu stekao je još 2004. kao autor hita za R&B pevača Maria „Let Me Love You“, a njegov hit „One In a Million“ iz 2009. imao je na Jutjubu više od 311 miliona pregleda…
I dok je ona tog popodneva, slušajući ove hitove, bila zaista ponosna svime što je postigla u poslednje vreme, pa se u jednom trenutku čak i zahvaljivala nebu sa koga se probijalo sunce između paperjastih oblaka, dečaci su nekako na silu i mrzovoljno krenuli put arene. Možda i zbog toga što su zbog ove porodične ekskurzije propustili fudbalski trening, a malo i zbog činjenice da će neko vreme biti odvojeni od svojih omiljenih telefona… Zbog njihovih takvih „faca“, ni meni se baš nije išlo, ali nisam želeo da kvarim ćerkino raspoloženje…
Put do pakla je, rekoh, možda popločan dobrim namerama, ali od ove večeri znam da do njega mogu da vode i – pokretne stepenice. Kad smo već ušli u halu, ispred koje smo se Mira i ja uredno slikali za porodične albume, do naših mesta krenuli smo podužim, nešto strmijim i znatno bržim eskalatorom.
Negde na sredini meni se zamantalo u glavi, na trenutak sam izgubio svest, pa sam se uz obavezno „Mirooo“ srušio unazad. Drama je trajala desetak sekundi, ali meni se činilo da je prošla čitava večnost, dok me onako izubijanog i izgrebanog nisu izgurali na gornju platformu. Tamo sam primetio i da je moja draga supruga, kojoj su stepenice povukle deo pantalona, takođe krvava, pa mi se još jednom zamaglilo pred očima… Kroz maglu sam samo video zabrinuto lice Marininog životnog saputnika, gospodina Anisa Makruza, koji nas je čekao sa grickalicama i „pivom za dedu“, pa se tako i on priključio školi mišljenja da nije ni trebalo da idemo na nešto što nije ni sport, ni zabava…
Srećom, ubrzo su stigli momci iz hitne pomoći u hali, pa su Miru i mene u kolicima prevezli do ambulante gde su nam očistili i previli junačke rane, onim sprejom za sportiste ohladili bubotke, izmerili šećer i pritisak, dali „brufen“ za bolove i opet nas, u kolicima, odvezli do Marininih kola. Kako smo posle svega izgledali, po onom pravilu o hiljadu reči, najbolje govori fotografija koju je pred njihovim novim domom napravila organizatorka čitavog poduhvata…
Da sve bude još blesavije, Novak Đoković se nije ni pojavio na terenu, navodno zbog lakših stomačnih tegoba. Umesto njega bodove za „falkonse“ osvojio je Grigor Dimitrov, povećavši šanse da se njihova ekipa ipak nađe u finalu, koje je na programu u nedelju, da baš ne kažem na Badnje veče.
Mada nije isključeno da se i ja tom prilikom ipak nađem na tribinama „Koka kola arene“. Prvo što taj lepi objekat zaista treba videti i doživeti kad se događa nešto važno, a nije bez značaja ni činjenica da mi je, uz najlepše želje za brz i uspešan oporavak, Team Coca-Cola Arena sledećeg jutra poslao cveće i poruku da se nadaju „to have you back at the Coca-Cola Arena again soon“.
I ja takođe. Jedino što ću tada do naših mesta ići – liftom!
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar