Piše Ivan Mrđen: Ne, nije hitno…

Poslednji put smo se sreli u septembru na promociji njegove knjige “Istočno od Godovika, južno od Bombaja”, te fanatastične zbirke priča, putopisa i sećanja, napisanih, pomalo i nesvesno, kao životna oporuka. Prve simptome raka grla primetio je u oktobru, prvi put je otišao u bolnicu početkom novembra, ubrzo je operisan, da bi kratktotrajna nada u uspešan oporavak utihnula posle, sve u svemu, manje od osam nedelja.Nekako se dogodilo da je Ješa prvi tekst o svemu tome objavio u utorak 9. novembra, na dan kad je bitku sa kratkotrajnu opakom bolešću izgubio Slaviša Lekić (1959-2021). Sutra (nedelja, 19. decembar) na Novom bežanijskom groblju (parcela 87, u 11 časova) okupićemo se ne toliko zbog tradicionalnih “četr’es dana”, već mnogo više da bismo još jednom odali poštu jednom od najboljih ovdašnjih novinara, svojevremeno i predsedniku Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nadasve dobrom čoveku i pouzdanom prijatelju.

Slaviši je rak pluća (da ne nabrajam šta ga je sve kasnije snašlo) prvi put dijagnostifikovan sredinom septembra, oktobar su obeležile operacije, zračenja i terapije, da bi svaka nada u uspešan oporavak utihnula posle, sve u svemu, manje od osam nedelja.Godišnje u Srbiji od od svih malignih bolesti oboli 40.000 ljudi, a na žalost bitku izgubi oko 30.000, zbog čega smo na neslavnom prvom mestu u Evropi i drugom u svetu, kad je reč o smrtnosti od raka - rečeno u četvrtak u okviru Nacionalnog onkološkog foruma. Koji će, na žalost, ostati zapamćen po sramnoj izjavi dr Ferenca Vicka, državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja, kako “treba jasno reći da maligne bolesti nisu hitne, to nisu akutne stvari”.Za Ješu i Slavišu više nije hitno. Za društvo u celini, ne samo da je akutno, već je i jedina nada za izlečenje da takvi više nikad i nigde ne odlučuju o našim životima!

***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram