0
Jedna od konstanti višepartijskog sistema u Srbiji, koji je već ušao u četvrtu deceniju, osim raznih egzibicionista i kombi stranaka koji se pojavljuju od izbora do izbora, jeste i osuđivanje starije populacije zbog njihove podrške vlastima. Prekjuče Miloševiću, neko vreme Koštunici, pa Tadiću, a sada predsedniku svega ovoga.
Jedna od konstanti višepartijskog sistema u Srbiji, koji je već ušao u četvrtu deceniju, osim raznih egzibicionista i kombi stranaka koji se pojavljuju od izbora do izbora, jeste i osuđivanje starije populacije zbog njihove podrške vlastima. Prekjuče Miloševiću, neko vreme Koštunici, pa Tadiću, a sada predsedniku svega ovoga.
Ovde kao da biologija ne postoji, pa se još od onog “roditelji na Ušću, deca na Terazijama” sa početka devedesetih godina prošlog veka međugeneracijski jaz posmatra kao sukob maltene istih likova. Kao da se namerno zaboravlja da su današnji sedamdesetogodišnjaci kad je sve počelo bili u naponu životne, radne i svake druge snage i da su se mnogi politički kalili i stasavali u svađama sa “što jes jes” logikom svojih roditelja i svih zaluđenih državnom propagandom.
Zbog toga pre nego što pomislite da su u pravu neki koji tvrde da bi trebalo zabraniti glasanje svima koji su u trećem dobu (najčešće se pominje “70+”, mada ima i onih koji bi lestvicu spustili pet godina niže) pokušajte da se setite svih njihovih “godina koje su pojeli skakavci”, od Vuka Draškovića do već pomenutih Koštunice i Tadića, izneverenih nada i propuštenih prilika da se u ovoj zemlji živi koliko toliko normalno, bez političkih tenzija, korupcije i kriminala…
Teza da seniorima treba zabraniti glasanje plod je nerazumevanja normalnog konzervativizma koji dolazi s godinama i koji je u Srbiji doveden do ekstrema iscrpljenošću nacije višedecenijskim neživotom, egzistencijalnom nesigurnošću, kontrakulturnim zaglupljivanjem, nepoverenjem u sebe same, nedostatkom pogleda unapred, podložnošću nacionalnim mitovima, ali i lenjošču kao važnom crtom ovdašnjeg mentaliteta.
Dejvid Iglman u knjizi “Mozak, Priča o tebi” kaže da svoje izbore donosimo tako što poredimo moguće budućnosti. Zato je nedostatak pogleda unapred glavni izvor logike “ne talasaj, može da bude još gore” a ne skleroza mozgova nešto starijih sugrađana.
To je legendarni “Lale” Bojičić sjajno sažeo u aforizam: “Mi matori smo migranti iz prošlosti”.
***
BONUS VIDEO: Da li je starijima od 70 godina potreban posao da bi preživeli?
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
