0
Uvek imam problem kad pohvalim neko Mirino i moje unuče, pa još to izazove veliku pažnju u familiji i među našim i prijateljima naših ćerki. Istini za volju, one nisu poput nekih majki koje preteruju sa pohvalama svoje dece, tipa “a kako ovaj moj lepo drži mač”, ali ja, lično, brinući o “ravnoteži među zvezdama” strahujem da ponekad neke stvari bolje vidim na daljinu.
Pa, onda, što je dete dalje i što smo manje u kontaktu, svaka dobra stvar, poput jučerašnje priče o “haljini od 129 milijardi” naše princeze Ane Mrđen, postaje još bolja i zanimljivija. Zbog toga sam, da budem iskren, najviše nepravedan prema našem najmlađem unučetu, gospođici Dunji Živanović, koja je upravo položila ispit za plavi pojas u tekvondou i završila peti razred osnovne škole sa “pet, nula, nula”.
Navodnici su zbog činjenice da u zemlji Srbiji već dugo, a posebno na kraju ove skraćene i po zlu zapamćene školske godine, ocene ništa ne znače. Što bi rekao moj prijatelj Ninus Nestorović “da bih nagradio svoje dete za vrlo dobar uspeh postignut u školi, kupio sam mu nekoliko petica i sad je odlično!”
Da se razumemo, naša Dunja je svoje ocene pošteno odradila i uglavnom zaslužila. Drugo je pitanje, međutim, od koga ih je i za kakvo znanje dobila. Nedavno je politikolog i nekadašnji profesor Fakulteta političkih nauka Čedomir Čupić u jutarnjem programu naše televizije govorio o poniženju kompletnog obrazovnog sistema:
„U obrazovanju se ne forsira sposobnost i karakter, nego uspeh, a uspeh možete da postignete na različite, pa i najnečasnije načine. Onog momenta kad je 1974. godine ukinuta gimnazija, to je bio strateški potez da se stvore pokorni ljudi, a ne oni koji razmišljaju. Tada je uvedena i ‘Vukova diploma’. Kakva nagrada u osnovnoj i srednjoj školi? Kakvo je to dete koje ima petice iz svih predmeta, iz tako različitih oblasti? To dete je, najblaže rečeno, dezorijentisano“, objasnio je profesor Čupić.
PROČITAJTE JOŠ
Nekako u vreme dok se predsednik svega ovoga još premišljao kako će, kad i sa kojim obrazloženjem da završi školsku 2022/23 godinu, na društvenim mrežama je osvanula, a potom i masovno deljena pesma Norvežanke Lin Skaber, autorke zbirke pesama pod naslovom “Za omladinu”, sa porukom roditeljima: “Nemojte da vršite pritisak na svoje školarce i stavite im do znanja da se njihova vrednost ne meri akademskim uspehom, kao i da takav uspeh nije krucijalan za dalje napredovanje u životu.”
Tu pesmu, malo prilagođenu ovdašnjim prilikama, vredi sačuvati za neko bolje vreme, u kome ćemo svi zajedno doći do saznanja da nema budućnosti bez ozbiljnog ulaganja u obrazovanje. A ako do toga ne dođe, da makar ublažimo histeriju koja nastaje svakog proleća, kako se bliži kraj školske godine:
“Imam trojku iz srpkog. Čistu peticu iz radovanja što nemam dvojku.
Imam trojku iz engleskog. Čistu peticu iz samouverenosti da će biti bolje sledeći put.
Imam trojku iz matiša. Čistu peticu iz tešenja Jovane jer je dobila četvorku.
Imam trojku iz geografije. Čistu peticu iz želje da se hvalim tom trojkom mami i tati.
Imam trojku iz likovnog. Čistu peticu iz slavljenja te trojke uz koka-kolu i kuliranje na suncu.
Imam trojku iz istorije. Čistu peticu iz radovanja što je proleće i što ću se možda uskoro zaljubiti.
Imam trojku iz biologije. Čistu peticu iz mladalačkog poleta i što nisam izmorena.”
Uz ovu pesmu, obično bi išla i ilustracija Lise Asato, norveške spisateljice i slikarke, sa natpisom na kostimu: “Dovoljno dobra”.
To me podsetilo da je u Ulici proleterskih brigada (neki to zovu Krunska) godinama stajao grafit: “Nisam dobro! Dobra sam!” Bojim se da stasavaju generacije kojima zaista ne može da bude dobro u ovoj i ovakvoj državi, ali hoću da verujem da još ima puno dobre dece, poput naše Dunje, koje od svega toga mogu da se odbrane ličnim kvalitetima.
A tu je i plavi pojas…
BONUS VIDEO Ivan Mrđen: Šta je nama naša „Borba“ dala?