0
Na subotnjoj skupštini Nezavisnog udruženja novinara Srbije bilo je reči i o nagradi, koja bi nosila ime nekadašnje predsednice ovog udruženja Gordane Suše. Nagrada bi imala regionalni karakter, što bi joj, kako je rečeno, “u pravoj inflaciji novinarskih nagrada dalo dodatni značaj”.
Možda zaista imamo i takvu “inflaciju”. Da pomenemo samo najznačajnije nagrade, po kojima se pamte Dimitrije Davidović, Laza Kostić, Bogdan Tirnanić, Aleksandar Tijanić, Đoko Vještica, Dejan Anastasijević, Dušan Bogavac, Dragan Janjić, Jug Grizelj, Katarina Preradović, Stanislav Marinković, Milan Pantić…
Ali, zaista nije u redu način na koji je pomenuti skup praktično odbacio predlog da se ustanovi i nagrada koja bi nosila ime Slaviše Lekića, takođe bivšeg predsednika NUNS-a. To ne služi na čast ni udruženju, ni sećanju na ovog izuzetnog novinara, pa ni kolegi koji je jednom polurečenicom ovaj predlog svrstao u “ničim zasluženo”.
Nije tajna da je NUNS u ozbiljnoj krizi (izgubljen spor oko prostorija u Resavskoj 28, gubici Medija centra, osipanje članstva…), ali je više nego nekorektno ove probleme stalno vezivati za “prethodnu upravu”. Znam sa koliko volje je Lekić pristupio predsedničkom poslu, na koliko je nerazumevanja i unutrašnjeg otpora taj njegov polet nailazio i zbog čega se sve razočarao i posle nepune dve godine podneo ostavku…
Sve to ne može da umanji njegov izuzetni doprinos ovdašnjem novinarstvu, posebno onom delu koji se diči profesionalizmom, nezavisnošću i hrabrošću. To smo jedino imali u vidu kad smo predložili da se uspomena na Lekićeva novinarska dostignuća sačuva i nagradom sa njegovim imenom.
Mada, ako o tome treba da odluči neki skup poput ovog subotnjeg, bolje je da sakupimo pare i negde našem Lečketu napravimo – mural!
****
BONUS VIDEO: U Dobračinoj ulici osvanuo mural posvećen Veselinu Simonoviću
