8
Bio, šetao. Opet. Platou ispred Rosandićevih konja (pošto ono unutra nikako ne mogu da nazovem Narodnom skupštinom) prišli smo sa tašmajdanske strane, pa smo dobar deo govora odslušali na pola uveta. Pola aplauzi, pola zvižduci...
Aplauzi govornicima, zvižduci onom u mračnoj zgradi, koji je u to vreme, bar kako sam kaže, igrao simultanku sa samim sobom. Kad je krenula šetnja moja Mira i ja bili smo tu negde iza „ferarija“… Posle nam na tome zavideo naš ispisnik i prijatelj, moj kolega Slobodan Đukić, kaže „imam jednu sliku sa tom zastavom iz devedesetšeste, pa bih da kompletiram“…
Nikako da presahnu poređenja sa zimom našeg nezadovoljstva, kad je posle 88 dana protesta tadašnja opozicija, uz podršku građana i studentarije, odbranila pobedu na lokalnim izborima u Beogradu i još 23 varoši u Srbiji. Nema više Zorana Đinđića, Vesna Pešić i Vuk Drašković se, svako na svoj način, preselili u rubriku „kucamo na vrata zaboravljenih asova“, ali je zato tu „ferari“ zastava… Da nas podseti, ohrabri i opomene, da uvek može da nam se dogodi onaj što se tada proslavio nošenjem Miloševićeve lutke u robijaškom odelu, a sad samostalno jede govna.
Nema ni Čede, kaže mlađarija oko nas, ne trebaju nam nikakvi lideri, za valjanost svojih diploma i ostanak u ovoj zemlji borićemo se sami. Nema ni onog patrijarha da povede narod kroz kordon, ovome preči ručkovi u već pomenutoj mračnoj zgradi…
Nema ni čuvene Baka Olge na balkonu u Svetogorskoj, ali je zato tu moj drug Sveta. Neko je napisao da je jedna od najlepših i najviše deljenih fotografija sa četvrtog protesta, ona na kojoj je grupa nasmejanih, mladih ljudi, delo veštačke inteligencije. Ako i jeste, ova od ove subote, na kojoj četvoro dece maše sa jednog balkona u Beogradskoj, koja se širila po društvenim mrežama je – čista inteligencija!
To znam sto posto, jer su pored naše unuke Dunje (2012. godište) na tim slikama i deca Mirinog sestrića Ilije, Iva (2011.) i Svetozar (2013.). Da je poživeo moj prijatelj, kasnije i pašenog „Cale“ (1949-2005), bio bi više nego ponosan na svoje unučiće…
Sveta „Car“, što je njegov porodični nadimak, prvo je otpozdravljao prolaznicima, a onda je isposlovao dozvolu da malo i zatrubi. Čuj malo, nema ko od učesnika ove epizode protesta „Srbija protiv nasilja“ da nije zastao, apaludirao, mnogi slikali, šerovali i lajkovali… Bilo i na našem portalu!
Iva i Svetozar su đaci Osnovne škole „Vladislav Ribnikar“. Onog krvavog majskog prepodneva oboje su bili u školi. Poslednji put. Sveta je danima plakao zbog „čika Dragana“, sa kojim je dok je bio đak prvak presedeo mnogo puta po jedan čas, dok se sestri Ivi ne završi nastava ili kakva obaveza, pa da krenu zajedno kući… Iva je tog jutra sledeći čas po rasporedu imala istoriju…
Zbog tih deset tu nasilno prekinutih života, ali i zbog sve dece, ne samo iz „Ribnikara“, Mira i ja smo prvo malo skrenuli sa trase i odneli buket cveća do ulaza iz Ulice Svetozara Markovića. A onda smo se vratili do Proleterskih brigada, samo da bismo prošli kraj najlepšeg balkona te subotnje večeri…
Na dan kad je „Car“ rođen, u subotu 15. juna 2013. godine, njegov tata Ilija napravio je veliko slavlje u poznatom savamalskom restoranu „Savski ekspres“. Nepun kilometar odatle, na Ušću, iste večeri održan je „neviđeni“ spektakl „Viva la Diva“. Neviđen, jer je publike bilo mnogo, mnogo manje nego što se najavljivalo, pa smo od svega zapamtili samo vatromet. Tamo „reda radi“ i „šteta bi bilo da propadne“, među nama „kao naručeno za Svetin dolazak na svet“…
Tri dana kasnije objavio sam komentar: „Ražalostio sam se tek kad sam čuo da je maturska zabava u Petoj beogradskoj gimnaziji pomerena sa subote, jer su mnogi budući akademci najavili odlazak na Ušće. Ej, ljudi moji, u Petoj beogradskoj… Mada nije isključeno da ćemo kad ovi sa kupljenim testovima za malu maturu pristignu do punoletstva, dane kad su maturanti slušali Jelenu Karleušu pominjati kao ‘dobra stara vremena’.“
Ubrzo više nije bilo ni „Savskog ekspresa“. „Kompletni idioti“ su porušili sve po Savamali, a usput ubili jednog radnika obezbeđenja. Ko u tome ne vidi kontinuitet nasilja, taj je verovatno pre deset dana stajao sa Karleušom na „najvećem mitingu u istoriji“.
U to vreme njena krava muzara se zvala Naftna industrija Srbije. Svetin prvi rođendan proslavili smo u nedelju, a u ponedeljak 16. juna 2014. godine objavio sam komentar, pod naslovom „Vatromet“:
„Na jučerašnji dan pre godinu dana, 15. juna, održana je spektakularna blamaža Jelene Karleuše na Ušću, pod naslovom ‘Viva La Diva’. Od svega zapamćen je samo vatromet, koji su gosti ‘Savskog ekspresa’, odličnog restorana na drugoj obali Save, prihvatili kao deo proslave rođenja Svetozara juniora, unuka moje svastike Milene.
Kad se od svega zapamti samo vatromet, onda nije čudo što se na jednoj benzinskoj pumpi ovih dana vodio ovakav razgovor: – Sipajte za pet hiljada… – Pošto vam je račun veći od tri hiljade dinara, dobijate na poklon CD Jelene Karleuše… – E, onda mi sipajte za dve ipo hiljade! Dva puta!“
***
BONUS VIDEO – Šta je vlast čula sa petog protesta protiv nasilja u Beogradu
