282
Prvi tekst na portalu Nova.rs objavio sam, na poziv Veselina Simonovića, 4. maja 2020. godine, pod naslovom “Kontrola snage”. Odnosio se na tada aktuelnu pobunu građana u “osam i pet” protiv represivnih mera vlasti u cilju navodnog sprečavanja širenja korona virusa, prvenstveno ograničenja kretanja.
Ispod tog teksta je kolega Stojan Drčelić napisao kako “ne može da se otme utisku, da redakcija našeg portala već sada ima kapacitet za pokretanje dnevnih novina”. Što se i dogodilo nepunih 14 meseci kasnije, uz neviđene muke i činilo se nepremostive prepreke, da bi ne malo uticalo i na prerani odlazak dvojice najvažnijih zagovornika, realizatora i promotera ovog poduhvata.
U prvom broju novina “Nova” objavio sam komentar pod naslovom “Jadar – jad ili dar”, baveći se dilemom “može li ono što je ispod zemlje da bude vrednije od onog što je iznad nje“, odnosno da li će vađenje litijuma ojaditi životnu sredinu ili je to božji dar za prosperitet čitave Srbije. I tako iz dana u dan, da nema rubrike “Kuva majstor amater” Branka Gligorića mogao bih da se pohvalim da sam jedini bio prisutan u svih ovih trista i kusur brojeva.
Suviše su sveže rane zbog Vese i Drčele da bismo se danas bavili nekakvim prigodnjaštvom, tim pre što ne mogu da se otmem utisku da neprestano prisustvujemo svojevrsnoj “kontroli snage” između vlasti i različitih vidova građanskog otpora. U šta bi, uz mnogo dobre volje i pristrasnosti, mogli da svrstamo i sadašnju opoziciju.
Koja se, kako vidimo, jednim delom opet nešto sastala i opet nešto “energično zahtevala”. To me podsetilo na antologijski aforizam “Laleta” Bojičića iz onih devedesetih: “Opozicija je juče opet energično zahtevala da Slobodan Milošević podnese ostavku. A ako neće – ne mora!”
****
BONUS VIDEO: Drčelić: Štampati novine u inostranstvu je velika bruka, ali nije naša
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook, Twitter, Instagram
