Piše Ivan Mrđen: Kad se ministri naduvaju…

Iako su utvrđeni mnogobrojni propusti, krajnji epilog ovog slučaja glasi: jedan general penzionisan kad mu je došlo vreme, drugi unapređen na višu funkciju, ministar zdravlja je ostao ministar zdravlja i u narednoj vladi, a tadašnji ministar odbrane je smenjen, ali zbog seksističke izjave, da bi kasnije aterirao na mesto šefa Bezbednosno-informativne agencije. Danas je ministar unutrašnjih poslova…Mnogi su zaboravili da je tog jutra, 13. marta 2015. godine, tadašnji ministar policije, sve sa televizijskim kamerama, nedaleko od granice sa Hrvatskom lično uhapsio dvoje francuskih državljana, kidnapere četvorogodišnje Maše. Navodno, bio u blizini, čuo preko motorole da je potera u toku, pa se sve sa obezbeđenjem (kamere nisu objašnjavali) uključio u akciju.Tako je “Nebojša iz Beograda” na delu pokazao kako funkcioniše nova vlada, u kojoj je sveprisutni prvi potpredsednik postao premijer, a ključne resore zauzeli njegovi ljudi od poverenja. Ministrovo dodavanje flašice sa vodom preplašenoj devojčici vrtelo se čitavog dana po svim televizijama i niko nije pitao po kom policijskom i bezbednosnom protokolu se funkcioner tog ranga bavio nečim što nije njegov posao.Nema jačeg dokaza za tvrdnju da je baš ta dnevna slava takmaca za titulu najomiljenijeg šefovog saradnika bila razlog za akciju njegovih kolega, takođe taze ministara, od vesti pod naslovom “Beba spasena helikopterom Vojske Srbije”, objavljene 14. marta u prvom izdanju jednih podguznih novina. Za istoriju beščašća je treba prenositi i čuvati u originalu, sve sa gramatičkim i slovnim greškama:“Helikopter s bebom starom pet dana, sinoć je sleteo na aerodrom u Beogradu i ona je prebačena na Institut za majku i dete na Novom Beogradu. Helikopter je na aerodromu “Nikola Tesla” dočekao ministar zdravlja Zlatibor Lončar. Bebu je juče prevožena sanitetom iz Novog Pazara, kad se na putu kod Bogutovca dogodio odron i sanitet je ostao zarobljen. U vozilu je bilo kiseonika za oko sat vremena, pa je evakuacija novorođenčeta hitno naređena. Lončar i ministar odbrane Bratislav Gašić odmah su reagovali i na mesto odrona je upućen vojni helikopter da preveze bebu u Beograd.”

Ova vest, koju je neko unapred sastavio i poslao medijima, daje odgovor i na pitanja zbog čega je helikopter, uprkos složenim meteorološkim uslovima, pokušao sletanje na civilni a ne na vojni aerodrom u Batajnici ili heliodrom kod Vojnomedicinske akademije na Banjici, kao i ko je odlučio da se leti za Beograd a ne za Kragujevac, Niš ili Kraljevo.Vojni izveštaji nakon pada helikoptera zaključili su da su uslovi leta bili ispod propisanog meteorološkog minimuma, kao i da je pilot Omer Mehić insistirao da sleti na drugom mestu, a ne u Surčinu, gde su pali. U jednom od transkripata objavljenih na sajtu Ministarstva odbrane u aprilu 2015. godine, navedeno je da je bila spremna medicinska ekipa za doček bebe i da se očekuje prisustvo ministra zdravlja Zlatibora Lončara, dok je u drugom navedeno da je moguće prisustvo i ministra odbrane Bratislava Gašića.Svi akteri iz redova vlasti koji su posredno učestvovali u organizaciji akcije spasavanja bebe izjavili su da se ne osećaju odgovornim za pad vojne letelice. Zato je Više javno tužilaštvo u Beogradu, petnaest meseci nakon pada, saopštilo da neće biti pokrenut krivični postupak protiv osoba koje učestvovale u pripremi i izvršenju zadatka.Kako je Tužilaštvo navelo, Komisija za osnovno ispitivanje udesa i Komisija za ispitivanje vanrednog događaja nisu utvrdile da je to delo izvedeno iz nehata ili sa umišljajem. Tužilaštvo je utvrdilo “da je u lancu komandovanja prilikom planiranja i pripreme zadatka, došlo do propusta koji nemaju krivično pravnu, već eventualno disciplinsku težinu”.I dok su Novopazarci našli načina da se trajno prisećaju svojih medicinara, postavljanjem spomen ploče Ljajiću i Veselinoviću na zgradi Medicinske škole, na kojoj je ispisana poruka „Ono što činimo za života odjekuje u večnosti“, a osnovna škola u Dugoj Poljani, gde je rođen Ljajić, sad nosi ime “Dr Dževad Ljajić”, u Vojsci Srbije je čitava istraga smandrljana i usmerena u potpuno pogrešnom pravcu.Najveća žrtva tih marifetluka je komandir posade, stradali major Omer Mehić. Čovek koji je u raznim humanitarnim letovima spasao više od hiljadu poplavljenih, bolesnih, zavejanih i ugroženih ljudi, posebno upamćen u vreme poplava u Obrenovcu, od nekih je, uz podršku istih takvih “medija”, progašen za pijanca i nedoraslog tako velikom zadatku, kakav je dizanje rejtinga dva ministra. Od kojih je jedan na funkciju došao sa titulom iz vremena saradnje sa zemunskim klanom, a drugi što se nekome učinilo da reč baterija i u kupatilu i kao vojna formacija isto zvuče…