Piše Ivan Mrđen: „Jagoda“ u supermarketu

Aktuelna tema, dobar naslov, a još bolji podnaslov: „Još jednom se pokazalo da je inflacija ’dobra stvar koju treba strogo izbegavati’. U Srbiji je za manje od dve godine emitovano pet milijardi evra nezarađenog novca i bilo je samo pitanje kad će krenuti jurnjava cena, plata, kamata i kursa. Štete neće moći da izbegne ni država, samo što će na kraju sve svoje gubitke ona prevaliti na građane.“Nemam baš običaj, ali sam u subotu u supermarketu u Bačvanskoj zagalamio zbog toga što litar dugotrajnog mleka (“kravica“, sa 2,8 odsto masti) sada staje 104 dinara, iako je pre mesec dana cena bila daleko ispod stotke. Pošto i taj artikal široke potrošnje (uz šećer, brašno, zejtin i svinjski but) spada u one čije su cene uredbom uzgajališta fikusa i ukrasnih biljaka „zamrznute“, uzviknuo sam „zbog ovoga bi neko trebalo da se preseli u komšiluk“.Ko ne zna, u istoj ulici je i Centralni zatvor. Moj ispad ipak nije prerastao u „Jagoda u supermarketu“, da baš ne kažem incident širih razmera, jer su oko mene uglavnom prolazili pripadnici škole mišljenja „dobro je, jer može da bude i gore“.Svojevremeno sam pisao da imam problem sa sečenjem noktiju na nogama (malo zbog stomaka, malo što rastu nekako ukrivo), te da mi u Melburnu u „Papillon Day Spa“ komšinica Teuta tu uslugu naplaćuje 66 australijskih dolara, dok potpuno isti rad za isto vreme kod moje prijateljice Mire u Tržnom centru „Konjarnik“ staje 750 dinara (po jučerašnjem kursu 10,26 AUD).Za te pare Teuta može da kupi 66 litara dugotrajnog mleka, dok Mirin rad sada vredi samo sedam litara istog. A onda se nađe neki pametnjaković da kaže „a šta će toj tvojoj Australijanki toliko mleko“. Takvi teško mogu da shvate da i ona kupi samo sedam litara mleka, a sve ostale pare joj ostaju za nešto drugo. Što se zove život!