0
Ima dosta simbolike u tome što je koalicija "Srbija protiv nasilja" večerašnji predizborni miting zakazala na starom, dobrom mestu, na Trgu republike.
Tu se devetog dana marta pre 32 godine okupio najveći broj pristalica tadašnje opozicije režimu Slobodana Miloševića, odatle su u zimu 1996/97 kretale čuvene šetnje, kad su opozicija i građani na ulicama branili svoju pobedu na lokalnim izborima u Beogradu i još 23 varoši diljem Srbije…
Iako je u oba ova dešavanja veliku ulogu imao nekadašnji „kralj ulica i trgova“, vuk koji je u međuvremenu postao ne vučić, nego običan avlijaner, svi koji se već duže od tri decenije bore protiv istog zla, svevlašća jednog i njemu sličnih, prostor oko spomenika knezu Mihailu su oduvek doživljavali kao svoju ličnu „slobodnu zonu“…
Zbog toga su, valjda, tokom devedesetih gradske vlasti neprestano „rekonstruisale“ Trg republike, pa su izgradnjom ogromne žardinjere na sredini, širenjem prostora za bašte restorana i ubacivanjem kojekakvih kiosaka praktično smanjivale fizički prostor za okupljanje više od sto hiljada ljudi.
Time je za sva vremena ostao rekord od oko pola miliona građana u noći između 13. i 14. januara 1997. godine, kad je Đorđe Balašević sa bine kod spomenika poručio da se “Beograd noćas upisao na kartu sveta“. Istina, na samo trgu bilo je oko 250.000 okupljenih zbog dočeka pravoslavne Nove godine, a najmanje još toliko je popunilo prostor od Terazija do Slavije, Knez Mihailovu i Vasinu, Francusku do Ulice cara Dušana…
Protesti krajem septembra i početkom oktobra 2000. godine odvijali su se na platou ispred tadašnje Savezne skupštine, prvenstveno zbog toga što je tadašnji diktator poražen na saveznim izborima, ali dobrim delom i zbog toga što je Trg republike u to vreme već poprimio izgled koji se u međuvremenu preselio na stare razglednice.
A kad je „demokratska opozicija“ postala vlast mnogi među „pobednicima“ su pomislili da je istorija završena, pa su svoje skupove preselili u sportske hale, svesni da za njih i zbog njih građani više nikad neće doći da napune prostor „Kod konja“.
Ko je sve tu ispao magarac, a ko je namagarčen pokazalo se u ovih sada već jedanaest i po godina vladavine još goreg i još gorih…
A jedan od najupečatljivijih simbola te vladavine je upravo Trg republike. Njegova „istorijska“ rekonstrukcija trajala je 420 dana, od avgusta 2018. do novembra iduće godine, da bi potom maltene svakog leta imali nove rekonstrukcije rekonstruisanog trga. Uz gotovo neprestano preslaganje čuvenih „Vesićevih kocki“…
„Građanima je iz džepova uzeto više od milijardu i sto miliona dinara i to nije konačni ceh), da bi radovi bili nezavršeni. Kad se uzme u obzir da je površina trga 12.000 kvadratnih metara, ispada da je rekonstrukcija koštala više od 900 evra po metru kvadratnom. A država se hvali da gradi stanove za 500 evra po kvadratu“, napisao je nekadašnji direktor „Beograd puta“ Milan Savić.
Ne treba biti preveliki stručnjak – dovoljno je pogledati cenovnike koje su u to vreme usvojili „Putevi Srbije“ i utvrditi da su građani opljačkani. Lako je utvrditi opise radova za rušenje kocaka, trotoara, ivičnjaka, kopanje humusa i zemlje, rušenje asfaltnog zastora, polaganje drenažnih cevi, izrada revizionih šahtova…
Savić je u autorskom tekstu za NIN izveo preciznu računicu: „Uvidom u cenovnike preduzeća ‘Granit Pešter’ iz Ljiga, ‘Šumadija granit’ iz Aranđelovca i ‘Jablanice’ iz Konjica (BiH), dobije se i cenovnik ugrađenih ploča, granitnih kocaka i kamenih ivičnjaka. Sve ovo kad se sabere dobija se iznos od oko 300 miliona dinara. Možemo još da priznamo i neke arheološke radove, i kandelabre, i posađeno drveće koje se već suši, pa ta cifra teško može da prebaci 350 miliona dinara. Šta je sa preostalih 700 miliona dinara?”
PROČITAJTE JOŠ:
Drugo je pitanje sadašnji izgled Trga republike. Ekstremniji među kritičarima su optuživali naprednjake da od Beograda prave betonsku pustinju, a da nedosanjani gradonačelnik, iz kompleksa, vođen provincijalnom željom za nekakvom osvetom Beogradu, želi da velikim betonskim površinama naruži grad i obriše njegov identitet.
Estetika je veoma klizav teren i tu moram da se složim sa kolegom Petrom Čekerevcem sa portala „Talas“, koji je prihvatio prigovore o nedostatku zelenila, ali i dodao: “Pretpostavljam da bi ljudi koji na ovaj način kritikuju ‘provincijalnog’ Vesića, inače za kritiku sasvim zrelog, pohitali da uzore traže u Zapadnoj Evropi. Ali pogledajmo na trenutak mnoge poznate trgove evropskih zemalja kojima često težimo. Pogledajmo glavni trg u Kopenhagenu, Rådhuspladsen (Trg Gradske skupštine), Dam Square u Amsterdamu, Grand Place u Briselu, ili na primer glavni trg u Hamburgu – po odnosu zelenila i kamena oni su gotovo identični ‘novom’ Trgu republike“.* * *
Zato su pitanja za koja bi se najveći deo građana složio da ih treba postaviti sledeća: Da li je proces ugovaranja radova bio transparentan? Da li su radovi morali toliko da traju?
„Trajanje radova sumnjivo je već na prvi pogled. Od kad je Grad najavio dužinu trajanja, svako ko je čak i laički posmatrao neke radove sličnog tipa, verovatno se zapitao zašto je potrebno toliko vremena. Grad će reći – ‘radilo se svašta ispod površine’, ali čak imajući i to u vidu, ne možemo se oteti utisku da su radovi predugo trajali. Tokom prvih osam meseci bili su česti dani kad se retko koji radnik mogao videti na gradilištu, a čak i kad je broj radnika povećan pred završetak poduhvata, sa izuzetkom poslednjih nekoliko nedelja, tempo je bio veoma spor”, napisao je kolega Čekerevac i dodao: „Asocijacija na ove radove je nekoliko radnika i nekoliko mašina koji nigde ne žure, dok je grad blokiran“.
* * *
Ima još nešto, što bi takođe moralo da se pomene večeras, kad od 18 časova počne skup svakako najznačajnije opozicione koalicije. Celogodišnja blokada centra Beograda takođe ima svoju cenu po džepove građana i privredu Beograda. Trg republike dnevno koriste desetine hiljada ljudi, a ko zna koliko hiljada automobila i vožnji gradskog prevoza je moralo da bude preusmereno. Koliko su minuta svi ti građani izgubili svaki put kada su morali da prođu tuda? Koliko je to pomnoženo sa 420 dana? Koliko je to pomnoženo sa vrednošću minuta ili sata rada radnika ili njihovog izgubljenog slobodnog vremena?
***
Za sve to beogradski Iznogud je, po sistemu „osvete najlošijih đaka“, postavljen za ministra saobraćaja. Sad je vreme da mu Beograđani oduzmu i tu titulu i pravo da takva i slična pamet dalje rukovodi njihovim gradom.
BONUS VIDEO: #Izborise – Nova kampanja portala Nova.rs