Piše Ivan Mrđen: Ahilova Peta

A sve to vreme na samo stotinak metara niz Aberderevu, ka Palilulskoj pijaci, stoji pravi pravcati svetionik. Peta gimnazija.

Decenijama nevažna svima koji su se kao fol opozicionari izređali na toj strani političke scene. Baš kao i prosveta u celini, baš kao i ispuštene generacije i generacije, kojima je više nego solidno obrazovanje ispod njenih svodova bilo samo propusnica i legitimacija za odlazak na neko bolje mesto...

Pokušajte da se setite bilo koga ko je umesto tamburanja o Evropi, Kosovu, demokratiji, nacionalnim simbolima i interesima, eventualno o ekonomiji i boljem životu, bilo kad rekao nešto suvislo o ovoj delatnosti. Oko koje su pametni ljudi u nekim zemljama, poput Finske ili Novog Zelanda, izgradili čitavu strategiju društvenog preporoda.

A vlast je u međuvremenu terala po svom, što se posebno ubrzalo u poslednjem periodu. Partijski kadrovi u direktorskim kancelarijama, dame sumnjivog morala u prosvetnim inspekcijama, sitne šićardžije u nekim od mnogobrojnih sindikata, besprizorni u savetima roditelja, manjeviše legalizovana korupcija od prijemnog do mature, sa posebnim akcentom na ekskurzije... Sve do ministarke na nabadačama...

Negde je moralo da pukne. Za prizivanje pameti nisu bili dovoljni ni klečeći isposnik iz Novog Sada, ni njegova koleginica iz „Drinke“ sa puškom, ni nesretni „svirali nam ofsajd, samo zato što mrze Srbe“ direktor Druge ekomonske... Sve se to nekako doživljavalo kao njihovo individualno opredeljenje i stav...

A onda se dogodila Peta! Oktroisanje izvesne osobe sa „bunga bunga“ žurki u zamku gazde televizije za ružičastu stvarnost, pa još vlasnice nečega što sa obrazovanjem ima veze kao Marica sa onom stvari, pokazalo je pravu prirodu čitavog sistema. Da im je obrazovanje totalno nevažno znali smo i ranije, ali ne i da su toliko spremni da ga potcene i unerede...

E, ne može! Dosta više! Idi onom ko te poslao... Ne zna se da li su glasniji bili nastavnici ili maturanti Pete beogradske.

„Ako padne Peta, pašće i studenti“ – jedna je od objava na društvenim mrežama. Ko ne razume političke procese misliće da je ova anologija preterana. Meni se, međutim, čini da je aktuelni sukob u Ilije Garašanina 24 u ravni konkretnih akcija nezadovoljnih građana Kraljeva, Rače, Bogatića, Zaječara...

Previše se bitangi, budala i običnih zamlata nakotilo ispod kišobrana u vidu čitavog niza glasanja za predsednika svega i svačega na svim nivoima. Ljudski je nadati se da će svi oni jednog dana doći na red da odgovaraju za svoja nedela, a do tada ne treba makar dozvoliti instaliranje novih... Posebno ne u prosveti!

Zato je sasvim logično masovno prenošenje smušene, inteligencijom i pravopisom neopterećene objave v. d. direktorke Pete gimnazije. Neko je crvenim flomasterom obeležio sve greške na toj šlajfni teksta, ja bih na to dodao još toliko, što sam se usudio da komentarišem ispod takvih objava.

Nisam odoleo pa sam na deo rečenice „zbog događaja koji su se desili“ dodao reči legendarne Daške Žegarac (1929-2017), urednice Beogradske rubrike iz najboljih dana „Večernjih novosti“: „Desilo se u devojke dete!“

Nevolja je, međutim, što je u ovom trenutku značaj „bitke za Petu“ mnogo brže uočen od strane vlasti, nego u opozicionim taborima. O tome svedoče i snimci koje je predsednik svega i svačega odmah prezentovao kao „nešto najstrašnije“. Gotovo u rangu pravljenja kobasica od ljudi u nevolji ili ona dva minuta sa naplatne rampe u Doljevcu...

Iz njegovog ugla ovo „oh, Danka, Danka, sećaš li se našeg rastanka“ zaista je tragično. Džabe Savet za nacionalnu bezbednost, džabe let za Banja Luku, džabe još jedno sečenje vena sa Dodikom... ništa od toga nije uspelo da skrene pažnju sa studentskih marševa i aktuelnih protesta u zemlji Srbiji.

Nego je, baš naprotiv, blamaža vlasti sa ovom vedetom od direktorke dodatno motivisala i ohrabrila i one koji još nisu shvatili da se pred našim očima raspada čitav jedan sistem.

******************************