Piše Ivan Mrđen: Bliski susret treće vrste

Naviknuti na situacije u kojima su “novinari” samo najavljivači njihovih monologa, najistaknutiji predstavnici vlasti se nađu na pravoj muci kad ih neko nešto zaista upita. Posebno na javnom servisu i televiziji ružičaste stvarnosti…Moj prijatelj Sreten Petrović primetio je ovih dana, dok se predsednik svega ovoga spremao, negde na terenu, da progovori, kako mnogobrojni šareni mikrofoni uleću u kadar, da bi se i držači mikrofona videli ako snimatelj proširi sliku. Čim predsednik završi, mikrofoni nestaju iz kadra, a ako ponovo uzme reč, eto mikrofona ponovo, a ugurava se i to nesretno “jato držača mikrofona”.“Poznat je slučaj TV novinara koga je pratio glas da ga predsednik voli i postavlja na visoke položaje ‘zato što dobro drži mikrofon’. U jednom periodu bio je čak i direktor agencije u kojoj sam radio. Fakultet političkih nauka trebalo bi da ‘Držanje mikrofona’ uvede kao obavezan predmet”, pokušao je da se našali kolega koji je svojevremeno bio dopisnik zvanične državne agencije iz Irana i još nekih zemalja.Zato me je duel koleginice Gojgić sa nesretnom premijerkom podsetio na naslov jednog od najuticajnijih naučno-fantastičnih filmova, koji je premijerno prikazan 16. novembra 1977. godine. ”Bliski susret treće vrste” Stivena Spilberga predstavljao je, kažu, prekretnicu u svom žanru i ukazao na mogućnost da nam vanzemaljci, barem ne svi, možda i nisu neprijatelji.Najveća je nevolja što u ovdašnjoj raspolućenoj medijskoj sferi imamo samo bliske susrete “naših” sa “našima” i “njihovih” sa “njihovima”, pa jedna autentična novinarka sa pravim pitanjima na pravom mestu u pravo vreme zaista deluje kao nekakav - vanzemaljac!