Piše Ivan Mrđen: Druga godina bez Žareta

Tim povodom je nedeljnik „Vreme“ pozvao studente i studentkinje novinarstva, komunikologije i društvenih nauka zainteresovane za bavljenje novinarstvom, kao i mlade novinare i novinarke sa najviše dve godine radnog iskustva da se prijave za stipendiju „Dragoljub Žarković“.Stipendija podrazumeva pet orijentacionih treninga u partnerskim medijima i stipendiranu novinarsku praksu u redakciji „Vremena“, sve u želji da izabrani kolega ili koleginica nastavi da se bavi novinarstvom u nedeljniku, u kome je Žare postao legenda i koji ne bi bio to što jeste da nije bilo Žareta.U minulih godinu dana nekoliko puta sam, raznim povodima, citirao neke nezaboravne stavove Dragoljuba Žarkovića, ne bih li nekako smanjio teskobu koju osećamo i zbog vremena i prilika u kojima živimo i zbog toga što više ne čitamo Žaretove tekstove na stranicama „Vremena“.Stariji sigurno pamte da je godinama na trećoj strani, uz „hiljadu reči“, pardon fotografiju koja obeležava minulu sedmicu, ispod naslova od samo tri slova, objavljivan kraći Žaretov tekst, gotovo aforizam. Kasnije su se menjala i vremena i „Vreme“, pa je i Žare počeo da piše sve duže uvodnike, o čemu svedoči i njegova „Napredna knjiga“ (sa podnaslovom „Godine uspona Aleksandra Vučića“, NP „Vreme“, Beograd 2016.), koju je on sastavio na osnovu sledećih ključnih tačaka:„Srbiji je potrebna nova strategija državnog razvoja koja ne može biti zamenjena idejom da postanemo deo Evropske unije, jer ovakvi kakvi smo ništa im ne trebamo;

Svetska opšta kriza izbacila je u orbitu i dve gotovo zaboravljene reči – pohlepa i moral, kao i potrebu da se političke elite prilagode novom stanju duha i menjaju obrasce ponašanja;Da li lider jedne zemlje koji, po sopstvenom priznanju, nije primetio tektonski poremećaj s kraja dvadesetog veka može danas u drugoj dekadi 21. veka pravilno da podesi kurs državnog broda;Da li smo politički i ekonomski suverenitet predali drugima u ruke, pa šta bude;Da li smo zamorčići u projektu jednog čoveka koji će ubedljivo dobijati izbore a da se, istovremeno, izgubi ideja reformisanja društva.“Svako ko ume ovo da pročita i sam oseća koliko nam nedostaje i tek će nam nedostajati lucidni i neponovljvi Dragoljub Žarković.“Ovogodišnje parlamentarne izbore Vučić je pravdao nekom lošom atmosferom u društvu a kad je posle toga dobio parlament kakav je dobio, sada bi, ako se ipak odluči za opšte izbore, lako mogao da ih pravda lošom atmosferom u parlamentu” – koliko vam, na primer, aktuelno deluje ovo Žaretovo zapažanje iz 2016. godine. A evo i još nekih:“Naši političari i javni delatnici skloni su da se igraju vatrom, ali ovaj put vatrom se igraju na buretu punom benzina. Postoji li, uopšte, društvena odgvornost u opisivanju stanja, kreiranju politike i javnog mnjenja ili se iz političkih rovova svet posmatra samo preko nišana.”“Sad kad je uzelo toliko maha da prebrojavanje ‘crnih ovaca’ iz redova prethodnih vlada postaje pitanje političke higijene, tabloidi će, kako je krenulo, da vešaju ljude na radost ‘gladnih pravde’ kojima je sasvim logično da je svako bogatstvo lopovskog porekla, a da je ministarski položaj samo start ka lopovluku grandioznih razmera.”“Običaj je da se vlade procenjuju nakon prvih sto dana vršenja dužnosti. Ovih prvih sto dana nisu nam pokazali bogzna šta, osim onog što smo znali – ovaj sastav vlade ima potencijal za ceo mandat, ali i potencijal za brz raspad. Pokazaće se da će za vladu biti presudni drugih sto dana.”“Manjak socijalne pobune protiv siromaštva i nezaposlenosti čini vladanje relativno lagodnim. Sindikati su odavno postali deo establišmenta i bliža im je Nemanjina 11, nego bilo koja adresa na kojoj je korov počeo da raste, ne u krugu nego u fabričkim halama.”“Nema uspešne vlade u kojoj bar deo ministara nije neku noć probdeo u brigama kako će radnicima podeliti platu. Ali, to sam pisao o prošlom sastavu vlade, kabinetu Mirka Cvetkovića, i dobar gnev sam bio natovario sebi na leđa posebno od ministra koga sam proglasio za najvećeg poslodavca u tom društvu. Dok je držao kafić, zapošljavao je troje ljudi! Ne kažem da je neko poslodavačko, preduzetničko iskustvo bitno za obavljanje ministarske funkcije, ali malo više iskustva u obavljanju konkretnih poslova sa konkretnim ljudima ne bi nikom bilo na odmet.”“Veličina pobede Aleksandra Vučića nikako ne bi smela da ga ohrabri. Naprotiv, mislim da sve ovo što se dogodilo treba da ga uplaši. Na njemu se obistinjuje kletva jedne stare mađarske poslovice – Evo ti ništa i drži ga dobro!”“Svaki dvor ima onog sa kapicom s tri roga i malim cipelama na obući, ali malo ko je živopisan kao Aleksandar Vulin. Samo on je mogao da izjavi: ‘Da je Grčka štedela na vreme i preduzela reforme koje je uvela vlada Aleksandra Vučića, ne bi došla u finansijsku situaciju u kojoj se nalazi?.”“Stepen slobode medija u jednom društvu ne meri se po onome što mediji pišu već po onome što prećutkuju. Ovde ćutanje o nekim temama postaje toliko glasno da je zaglušilo javni prostor!”