Piše Dejan Žujović: Jerusalim

Jedan od gradova na mojoj listi koje moram da kad-tad posetim. Sveti grad tri vere. Grad oko koga se ratovalo, ginulo, brisala iz istorije cela pokoljenja. Ipak, i grad u kome se živelo vekovima bez trzavica, uz uzajamno poštovanje različitosti. Mnogi kod nas prave paralelu Jerusalima i Kosova, aludirajući da će se srpski narod nekada vratiti na, po njima, svetu srpsku zemlju. Pre neki dan se to zamalo i dogodilo. Ali se svetim srpskim ratnicima sa tetovažama šapica po vratovima isprečio PCR test. Kakav peh. Apsurd istorije. Jedan rat je zaustavila vakcina. Pa neka kažu posle da nije korisna. Momci sa brda su vratili svoje džukce nazad, ovi dobili po terensku dnevnicu, a srpstvo se odbranilo u Raškoj. Podbulim, zabrinutim licem našeg faraona, i predškolskim obećanjima da će neko videti kako smo opasni. Rat se, za sada završio, a meni je ostalo samo da uživam u ovoj pesmi i maštam dalje…

Da recimo, izmaštam kako smo došli do ove tačke? Šta je početak celog događaja? To bi mogla da bude integracija srpskog pravosuđa sa pravnim sistemom Kosova. Sudije i tužici dobijaju od tada dve plate. Manju, dinarsku, od države Srbije. I deviznu, ogromnu za naše prilike, iz Prištine. Oko dve hiljade evra. I nekada treba opravdati tu platu. Razmislite. ROSU ne bi slučajno upali u neku apoteku u Severnoj Mitrovici. I to u neku čiji je vlasnik Albanac. Uredan, na liniji lokalnih Srba. Čitaj, čovek koji uredno plaća reket, kao svi drugi privatnici, nekome Radojičiću. Novac se sakupi, a onda pravac Kopaonik. Tačnije, hotel Grey. Znači, po prijavi tužilaštva srpskog porekla, upadaju specijalci, od kojih su dobar deo Srbi sa duplim platama, i proveravaju albansku apoteku. Dižu se lokalne patriote i počinje problem.

Tako maštam da taj problem nije odbrana srpstva, već dobrog biznisa. Jer dragi moji, tom sirotom narodu na severu Kosova neće glave doći Albanci već lokalna bagra. Sa uporištem u našoj bagri. Naša bagra da bi disciplinovala taj narod pušta njihovu bagru da rade šta hoće. Zato, iza svake ćelave glavice lidera Srpske liste stoji gomila rundova sa kriminalnim dosijeom debljine Tihog Dona. Belo, žuto, belo roblje, reket, dopiši dalje, nećeš da pogrešiš… I ti, pravoverni Srbi, danas dok ovo pišem, pritiskaju svoje komšije da izađu na izbore. Države na koju smo juče umalo krenuli raspevanom žandarmerijom. I niko sa Srpske liste se ne odreče prištinske plate zbog divljačkog upada u apoteku.

Maštam tako jednu stvar. Čim prvo vrisne Milica Zavetnica, a krenu nevakcinisani Levaci, nekako mi mirišu nečiji prstići u celoj stvari. Nekih momaka sa brda. Nekih struktura koje su dezintegraciju ovog društva tako uspešno sprovodili godinama. Od uvoza Debele žabe i kuma mu sa ljutog hercegovačkog kamena i logistikom u formiranju stranaka, do profilisanja dva kuma sa severa. Građevinaca sadašnjeg društva. Bespogovornih gospodara severa Kosova. I nekako ne mogu da zamislim sutra mog sina da kreće dole kao raspevani, patetični žandarm iz Kraljeva.

Koga i šta bi branio dole? Biznis kumova? Nečiji novac? Patriote su uspele u jednoj stvari. Da mi omrznu svaku patriotsku misao. Izgleda da im je to i bio zadatak. I jedini uspešno završeni. Ali, mračnjaci iz dubine države, imajte jednu stvar na umu. Čišćenje kuće počinje od podruma i tavana. Istrešćemo vas iz gaća, kad-tad. Ima ova zemlja još dece koja je vole i koju nećete da kupite ili oterate. Niti da preveslavate šatro sukobima i ratovima. Znamo vas, bagro.