Piše Ana Vučković: O nedelji, Beloj ženi i pomalo o Džeju

Jednom sam slušala Džeja uživo u kafani. Bila sam mala, on je bio u jeku popularnosti, a tatin drug, koji je u to vreme držao biznis sa pejdžerima se ženio. Sećam se Skadarlije, gala venčanja, kakvom do tad nisam prisustvovala, glamurozne mlade koja je na podvezici nosila roze pejdžer i mladog Džeja, koji je skakutao u r’n’b maniru i pevao ono što je do tada snimio. Mislim da se sećam "Nikom nije žao kao meni", koja mi je bila omiljena zbog zaraznog foršpila, pesme koja baš i nije za svadbu. A i posle toga biće pesama, i to kakvih pesama, legendarnih, za lektiru. Pročitaj više