Da bih sumirao ono što se dogodilo juče na srpskoj političkoj opozicionoj sceni bez malicioznosti, ironije ili sarkazma, biće mi potreban sav literarni dar koji posedujem, a ne posedujem ga u nadljudskim količinama, naprotiv.
I onda, što bi rekao moj kolega Ranko Pivljanin u naslovu jedne svoje kolumne, sledi: „ovo vam je to, a nije da nisam hteo nešto lepo“.
Najpre su u ponedeljak uveče počele da stižu vesti o odbijanju opozicionih („Biram borbu“ i „Kreni – Promeni“) lista od strane lokalnih izbornih komisija. Onda su stigla i obrazloženja za ta odbijanja, i ona su se, ukratko, svela na propuste prilikom određivanja kvota na listama, odnosno na nezastupljenost polova na njima i na propuste po novom, izmenjenom zakonu, prema kom osobe koje su promenile prebivalište u novom, izmenjenom roku, ne mogu biti birane u lokalnim samoupravama gde su prethodno prijavljene. Sad, prevod: deo lista je blokiran zbog neiskustva i neozbiljnosti opozicije, a drugi deo zbog očigledne podvale vlasti i, opet, neiskustva, neozbiljnosti i naivnosti opozicije.
Usledile su, očekivano, reakcije i najave kompletnog povlačenja sa izbora, odnosno pridruživanju „bojkot opoziciji“. Dok pišem ovaj tekst, nije još poznat stav liste „Biram borbu“, koja je najavila razmatranje odluke o izlasku, dok „Kreni – Promeni“ za sada ne iznosi stav.
Sad, lament. Biram reči, ali prosto je neverovatno na šta liči srpska politika od početka 2024. godine. Godina koja je trebalo da predstavlja period razrešenja duboke konfuzije i nasilnih sukoba među pristalicama vlasti i opozicije pretvorila se zaista u cirkus u kojem se atomizacija scene nastavlja unedogled. S opozicione strane, prokockana je izborna pobeda s kraja 2023, prokockana je sinergija s „Proglasom“, prokockana je podrška EU, pocepana je uspešna koalicija, preveslano je poverenje koje je bez ikakvog osnova poklonjeno režimu, propada pokušaj animiranja birača na lokalnim izborima. Opozicija se samouništila, i za to odgovornost snose svi.
Ništa bolja situacija nije ni na suprotnoj strani. Količina budalaština kojima predsednik Vučić i dalje uspeva da zaokupi ovo malo mentalno zdravih građana, koji se još bave javnim dešavanjima, zapanjujuća je. Od početka godine, njegovi katastrofalni spoljnopolitički potezi kulminirali su s dva šamara – najavom prijema Prištine u SE i deklaracijom o Srebrenici u UN – zatim podaničkim dočekom guvernera Sija i sakrivenom posetom supruge Vladimira Zelenskog. Na unutrašnjem planu, Vlada koju nam je servirao je radikalska po sastavu, a proruska po orijentaciji, nacionalistička u svemu ostalom.
Sve me to podseća na neuspelu cirkusku predstavu pred osnovcima. Umorni klovn, krotitelj hrčkova i gutač čačkalica (vlast) pokušava da trikovima okupira pažnju osnovaca (opozicija), koji su, međutim, zauzeti međusobnim zadirkivanjima, čupaju se za kose, gađaju torbama i mere čiji je „ajfon“ skuplji.
U međuvremenu, narod ćuti. Ono malo imućnijih pobeglo je u inostranstvo, spajajući neradne dane, da uz pomoć sitnih luksuza zaboravi nakratko gde živi. Oni siromašni, ubedljiva većina, zabavljaju se svojom svakodnevnom mukom – kako preživeti do kraja meseca. Negde između ta dva jaza u Kotoru se sutra održava izvesna konferencija o Zapadnom Balkanu, na kojoj će – da vam maksimalno pojednostavim stvari – Varhelji (EU) i O’Brajan (SAD) da odluče koliko novca će nam dati, a fond je težak šest milijardi evra. Sve normalne zemlje dobile su normalne uslove za dobijanje sredstava – reforme u oblasti vladavine prava. Srbija i Kurti dobili su dodatni uslov – napredak u pregovorima, kojeg nema već mesecima. Jasno je, dakle, ko (ne)će šta tu dobiti.
I, ko je kriv? Pa, Irska: tako bar piše u tviter-postu jednog od predstavnika ZLF, koji je objavio fotografiju „slaganja“ izbornih lista tokom praćenja finala „Evrovizije“ i šaljivu opasku da ako dođe do greške, kriva je predstavnica te zemlje. Eto, na kraju nisam odoleo da ne budem maliciozan.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare