Piše Maja Uzelac: Nositi ponosno svoj nos

Kad sam bila mala, neko mi je rekaoKad ti porasteš, estetske operacije biće potpuno normalna stvar. Moći ćeš da imaš savršen nos. Svi će to raditi.Ja sam ga gledala u čuduMislila sam: znam, nos je...nije maliAli, moj je. Što bih ja davala svoj nos Za neki tuđi, ničiji Ne bihNeVreme prošloDosta njegaPredskazanje ispunjenoEpoha seckanja i punjenja u fuluSve se možeMeđutimŠta sam naučila o nosu? Trebalo je samo naučiti nositi ga.Svoje lice kaliti smehom, ponosom, trudom oko svetaI nos se s tim licem stapaNekako vezuje, ne štrčiNe pogrešnoKao dok se lice menjalo, raslo i tražilo svoj oblik-Sad svoj nos smem da vidim i na slikama.Jedan fotograf radio mi je portretTražio baš profilRezultat je svedočanstvo: ja sam se za svoj nos izborila.On sad tu stoji, potpuno nezamenjivo isklesan, kao stena nad uvalom na ostrvu do kog može da se stigne samo plivajući. Sunce je. Lahor uz zvuk talasa. Ima i ptica. To je nos koji kaže Aj baš da te vidim....Svoj nos dakle Treba zaslužitiAko ga se lišiš čim možešGubiš šansuOdričeš se izlaska na crtuPuštaš svetu da pobedi u tom izazovuStaješ na liniju manjeg otpora Kažeš Ovo je moje mesto u shemi stvariZalažem nos u zamenu za neuvredljivost prizora svog licaZa neprivlačenje pažnje i nedizanje frkeNeupadljivost i neodstupanje od jusa(jugoslovenski standard, sintagma starog sveta- oprostite i pardon što sve epohe baštinim)Ako si dala svoj nos da ga recnuTi si rekla Stidim ga seŽelim drukčiju sebeBila bih rado lepšaNego što je prirodin planPriroda se tu povlačiNisi više njenPa te prepuštaZakonima DruštvaETad si najebaoJer društvo nema skrupulaAko si mu napravio ustupak, Traži Uvek JošAlavoDruštvoTakvo jeI sad, tries-četres godina kasnijeJedno vuče drugoTi se zatičeš Oran da poslušaš sve starije (gluplje, šatro važnije), Rad da usvojiš sve paterne (mere, članove, propise)Samo da slučajno ne odskočišDa te neko ne pogleda poprekoDa u tebe prstom ne upreJerCeo nos si za to žrtvovaoEjDavnih dana jošŠto bi se sad kockao za reč il dve. Rečenicu. Možda misao..Ma kakvi.Jebeš to..I ćutiš.Ne dišeš.-E....PROSTO. Dugo sam pisala o kompleksnim stvarima raznih vrsta, za manje-više svaku novinu u zemlji - o suptilnosti i sofistikaciji kulture i medija, društva, mode, interneta, bože me sačuvaj - čak i politike; shvatam, međutim, da grupno nismo savladali osnove funkcionisanja, samu bazu jbnog postojanja, koja treba da omogući dalje bavljenje bilo čim ozbiljnijim.I evo, najzad, imam iskustva, nemam frku, nije mi stalo do reputacije, a nemam ni nešto mnogo vremena. Prvi put u životu, pisaću kratko o najprostijim stvarima najprostijim rečnikom. Svima nam najviše znači, a više nemam živaca da preskačem.Uozbiljimo se. Budimo najbolji mi. Ne budimo pičke.Neko s rokom trajanja ne može to sebi da dozvoli.Bonus video:Maja Uzelac, rediteljka i kolumnistkinja

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=majauzelacrediteljkaikolumnistkinja-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2436976"]