2
Nemamo mi u Srbiji ništa preče od stadiona. Kakve škole i bolnice, kakvi PET skeneri i magnetne rezonance, kanalizacija i ulična rasveta, zna se šta je prioritet od Rimskog carstva naovamo. Otkako je pesnik Juvenal primetio i zapisao kako narod halapljivo želi samo hleba i cirkusa, svaka populistička vlast na taj način održava socijalni mir u svom zabranu.
Rimski imperatori su organizovali borbe gladijatora i trke kočija i uz to delili besplatan hleb. Mora da primećujete neku sličnost sa ovim našim igrama i davanja bespovratne pomoći na kašičicu.
Stadioni su prioritet, jer predsednika Aleksandra Vučića trese stadionska groznica. On voli fudbal, a i sam je mladost proveo na tribinama i često ističe taj svoj deo biografije. Protekla dva dana vikenda leteo je od grada do grada ne bi li stigao na svečano otvaranje sportskih borilišta u Loznici, Zaječaru i Leskovcu, čija je izgradnja progutala cirka 80 miliona evra. Tolike pare za stadione i to u gradovima, čiji se klubovi takmiče u drugom, trećem i četvrtom rangu takmičenja, u zemlji koja gori od štrajkova i blokada. Za stadione mora da ima, a za poštare, paore i lekare ga baš zabole lakat.
Valjda je sada jasnije poštarima kud se dede njihova povišica, ili poljoprivrednicima gde su njihove subvencije, kada će od svog poštenog rada živeti bolje i zašto neće nikad ako se nešto u ovoj zemlji uskoro ne promeni.
Još je predsednik, koji se često diči svojom skromnošću, masku podvižnika i askete zamenio maskom (ili pravim licem) bahatog vlastodršca koji u izbornoj kampanji arči narodne pare u korist liste koja nosi njegovo ime i na svečana otvaranja stadiona putuje helikopterom. Jeste tako brže, bolje, jače, ali je i mnogo skuplje.
Ovakvi neimarski poduhvati su naročito zgodni da se obiđu, a pogotovo svečano otvore usred izborne kampanje.
Zato je Vučić čak dva puta svečano otvarao železničku stanicu Prokop, poslednji put ima tome mesec dana. Sada Prokop posle tako temeljnih radova i redovnih svečanih presecanja vrpce s ponosom može da ponese ime Potop, jer čim udari dažd eto ti jezeraca i baruština po peronima najnovije i najmodernije železničke stanice u Srbiji, a s plafona kaplje, curi i lije na sve strane.
Tako i za ove stadione. Kad su nam toliko važni malo je jedno svečano otvaranje. Biće još izbora pa bi bilo šteta ne otvoriti ih još koji put.
Samo bi valjalo da tada ne bude hladno, jer su se ovoga puta bar u Zaječaru deca bez jakni smrzavala čekajući predsednika. Kristina Đorđević iz Rgotine kod Zaječara pitala je javno odbornika SNS zašto su se deca iz tog sela na stadionu smrzavala bez jakni na hladnoći i vetru.
„Jasno se vidi na Nelijevom snimku kako deca cvokoću! Kada sam javno komentarisala verovatno sam blokirana!“, rekla je Kristina, inače majka deteta koje je na stadionu služilo kao dekoracija skupa.
I u Titovo vreme organizovani su sletovi, a predsednik se već odavno poredi sa pokojnim predsednikom SFRJ kada su u pitanju graditeljski poduhvati. Ako ništa drugo, sad ćemo bar imati dovoljno stadiona za ove predizborne sletove.
Nadam se da će se ovih svečanih otvaranja stadiona i naročito miliona potrebnih za njihovu izgradnju setiti i poljoprivrednici i poštari kada Vučić odluči da je krajnje vreme da se štrajkovi i blokade zaustave. Sada on ne želi da se pokaže kao neko ko reaguje na pritiske i zbog toga će ova mala buna još malo potrajati. Ne sumnjam da će u jednom trenutku iskoristiti situaciju da predstavi sebe kao nekoga ko brine za položaj radnika i ispuniti im zahteve. Pojaviće se kao spasilac u zadnjem momentu. Bilo bi dobro da se među ljudima koji organizuju proteste nađe neko ko zna za jadac, kome je jasno da će poboljšanje položaja biti samo privremeno, jer su ovoj vlasti stadioni važniji od ljudi, njihovog zdravlja i obrazovanja. Tome se nadam, a jasno mi je da imam prevelika očekivanja. Isto kao što se nadam da će ove faulove opozicija dobro da iskoristi. Najbolji lek protiv stadionske groznice stiže u Srbiju 17. decembra.
