Aleksandar Vučić je na nizbrdici. Njegov lični rejting još se dobro drži, ali stranka koju je osnovao i koja je centralna osovina aktuelne vlasti počela je da gubi podršku, a pozicije prvog čoveka Srbije na Zapadu ozbiljno su poljuljane.
Najava izbora do septembra ni najmanje se neće svideti njegovim dojučerašnjim zaštitnicima kojima je obećao postizanje sporazuma s Kosovom.
Izborni proces ponovo bi odložio presecanje kosovskog čvora, a nekoliko zapadnih diplomata je davalo „procenu“ da bi sve trebalo da bude završeno do kraja godine.
Najugledniji zapadni mediji, prvo „Njujork tajms“, a zatim „Gardijan“ i „Politiko“, prilično tamnim bojama oslikali su Vučićevu vladavinu.
Moguće da se Vučić i predomisli u vezi sa izborima. Ne bi mu to bilo prvi put da posle branja ušiju promeni mišljenje.
Teško da bi mogao da računa na još jednu sliku s Putinom, jer ne stoji baš najbolje ni u Kremlju, na koji je uvek mogao da računa kad mu zatreba podizanje patriotskog kapaciteta.
Srpski državni vrh pogubljen je poput Buridanovog magarca koji skapa od gladi, jer ne zna na koju će stranu.
A u domaćem loncu vri.
Masovni protesti protiv nasilja poprilično su uzbunili elitu (Brnabićeva, Vučić, Mali), koja se sa slike kliberi desetinama hiljada ljudi šokiranih i uplašenih nakon dva masovna ubistva, naročito dece u školi Vladislav Ribnikar.
Pad Vučića biće izvestan kada strah ustupi mesto prkosu tlačiteljima, kad strepnja ustukne pred ljudskim dostojanstvom i ponosom. Kada i nateranoj Srbiji bude dosta dovođenja i ucena.
Toliko da Vučić dan pre održavanja vanredne skupštine ove stranke organizuje kontramiting. Toliko da je pozvao ljude da tog 26. maja dođu na „najveći skup ikada održan u Srbiji“.
A kada predsednik pozove ljude, njih naprednjaci dovedu i to s 2.200 autobusa.
Znači tog dana ako treba negde autobusom da putujete bolje sedite kod kuće, ako nemate sopstveni prevoz. Žale se roditelji da su čak neka takmičenja za učenike otkazana, jer nema autobusa koji bi školarce doveli na merenje znanja.
Bila bi katastrofa, i valjalo bi je izbeći, da se dve velike skupine ljudi, dve Srbije – ona naterana i ona ogorčena, ona ucenjena i ona potresena, ona dovedena i ona svojevoljna – susretnu na beogradskim ulicama.
Stoga mislim da bi tog dana pametniji trebalo da popusti i pokaže svoje prisustvo i prkos na drugi način, možda odloži skup za sutradan, ili ga zakaže na mestu gde neće biti moguće da se naterani i ogorčeni sretnu.
On je zakazao kontramiting za taj dan, ali ova druga strana bi trebalo da svojim postupcima svima stavi do znanja da je učinila sve da ne dođe do sudara dovedenih i slobodnih. Ne bih voleo da se ponove scene sa onog, Miloševićevog kontramitinga, a i zna se koga bi režimski spin doktori preko nacionalnih frekvencija okrivili za krvave glave.
Svideo mi se predlog Srđana Cvijića, iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku, da građani Beograda na svoj automobil, rever, prozor ili terasu stave crni flor ili zastavu.
„Na ovaj način bi se režimu pokazalo da dok se oni ismevaju mi žalimo, ali i da smo ljuti i da je ovaj grad naš koliko i njihov.“
Mada, verujem da veliki deo ljudi iz ove dve Srbije misli isto i da nisu u poziciji u kojoj su predsednik Vučić i premijerka Brnabić, koji mogu da se upisuju u knjige žalosti povodom zemljotresa u Turskoj ili povodom smrti kraljice Elizabete u Bakingemskoj palati, ali preskaču najtužniji događaj u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija – masovno ubistvo dečice u osnovnoj školi. I to ne jer u njima nema saosećanja, ubeđen sam u to, već zato što ne smeju da idu među ljude koje sami nisu doveli.
S obzirom na to da dobro znamo i igrača i njegove metode, nema sumnje da će svoj naum u vezi sa najvećim skupom sprovesti u delo.
Predsednici opštinskih odbora SNS već se hvataju za glave od kvota koje moraju da ispune da bi popunili onu silu od 2.200 autobusa.
Dovedenima se daje dnevnica od 2.000 do 5.000 dinara, slobodan dan, hrana i piće.
Za one kojima više ne znače ovakve stimulacije primenjuju se ucene i pretnje otkazima. I to donekle može da funkcioniše, ali se obično na kraju olupa o glavu organizatoru parade.
I džaba onda merenje čiji skup je veći, kad znamo koliko vrednih radnika i roditelja je naterano da dođe na propagandni izlet u Beograd.
Vučić je zvezda koja je zgasla, a konačno će se ugasiti onda kada ljudi koje ucenom dovode na skupove odbiju da budu deo dovedene Srbije.
Pad Vučića biće izvestan kada strah ustupi mesto prkosu tlačiteljima, kad strepnja ustukne pred ljudskim dostojanstvom i ponosom. Kada i nateranoj Srbiji bude dosta dovođenja i ucena.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare