Kad odem u Kosjerić često se nađe neko da me baci u nekakvu dilemu. Pre neki dan me pita jedan, takoreći šeret, znam li gde je Legija. Zbunio sam se, pa odgovorih, valjda u zatvoru. „A imaš li kakav dokaz za to“, reče isti.
Nisam još stigao da serviram argumente, a već sam dobio sledeći rebus: „A gde vam, je Kokeza?“. Sad se i sam pitam, gde nestade lik koji je imao „jako opasan plan“ – da u „dogovoru sa strancima“ njegova ekipa preuzme vlast u Srbiji „čim se završi sa Vučićem“. Bezmalo je pripremao politički prevrat.
Zavladao je muk oko Slaviše Kokeze, koga su Vučićevi čauši dovodili u vezu sa Belivukovom grupom i pripremom likvidacije vođe. Još su ga prozivali da je nameštao rezultate fudbalskih utakmica, zatim da je „bizmismen“ koji je orobio državu, pa švercer cigareta težak 640 miliona evra…
Naprasno su sklonjena svetla sa bivšeg predsednika Fudbalskog saveza Srbije, baš kao što više nije interesantan ni slučaj Hrkalović, ni Velja Nevolja. Sve su to bili ljudi od poverenje režima i sad nije za očekivati optužnice i izvođenje istih na sud. Nevolju će možda i izvesti, ali će ga pre toga ućutkati.
Nego, što upita Kosjerićanin – gde je Kokeza. Je li mu neko oduzeo pasoš, je l’ još koji put saslušavan? Nije valjda da se čovek koga su njegovi prozivali za kriminal najgore vrste slobodno švrćka okolo. Jesu li nas lagali, da ga slome i izbace iz posla, ili nas lažu sada kada ćute.
Ne bih se iznenadio da „prevratnik“ Kokeza uči španski u Dominikanskoj Republici, ili uživa na prvenstvu Evrope u fudbalu i svima nam se smeška, kako samo on to ume. Mrzi me da idem do Vemblija i proveravam, prosto ne sumnjam da će Koki svoj plan ostvariti. Ne mislim na atentat i prevrat, već na lože i fudbalsku završnicu.
Ako je imao kakvu rezervu glede puta u London mogao je da mu pomogne i Pantela. Da ga ohrabri, da uz pomoć VAR tehnologije objasni prijatelju kako ovo prvenstvo nije za ovu godinu, nego za prošlu. Da fudbal nema veze sa sadašnjim trenutkom, da su ovi dani samo premotani iz 2020. Da je to najobičnije „telepromtovanje“ kroz vreme. Nešto kao vožnja po beogradskim džombama.
U 2020. Kokeza nije bio nikakav prevratnik, niti Belivukov saradnik nego prijatelj predsednika Srbije, njegov partner od poverenja, ugledni pripadnik društva. Iz te retroaktivne perspektive, on je i dalje Vučićev čovek. Dovoljno je samo da kaže – ja sam onaj od lane. Dokle je nauka otišla.
Legenda kaže da su se Nemci decenijama mučili da patentiraju nešto slično. Da, na primer, ubace prase na početku proizvodne trake i na kraju izađe kobasica. Onda su hteli da naprave reverzibilni proces, da ubace kobasicu a da izađe prase. Nije moglo. Sve dok Vučić u Srbiji nije napravio tu vrtešku.
Samo je njemu pošlo za rukom da od magarca napravi šefa poslaničke grupe, od kriminalaca ugledne privrednike, a od napućene kafe kuvarice – ministarku. Jedino njegova traka može da preparira akademika da u potpunosti liči na košarkašku trenersku legendu.
Tako će i od pobratima Kokeze da napravi šta god hoće. Pogotovu ako ima istine u onome što tvrdi Borko Stefanović – da je stvarni vlasnik Kokezinih firmi upravo Aleksandar Vučić. Zna predsednik kakav je to potencijal, veći od Terze i Vučele zajedno.
Valjalo bi zato da nam neko iz policije i tužilaštva odgovori na pitanje iz naslova, da se javnost ne sekira bez razloga. Biće potreban Srbiji i svedok saradnik.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare