Glumac, kaži nešto smešno.
Međutim, odavno više ništa nije smešno, vuče na travestiju i tragikomediju, a glumci su, silom prilika, promenili pozornicu. Predstava koju već jedanaestu godinu piše dramaturg i glumac pravničkog obrazovanja, ovog proleća doživljava završni čin i to tamo gde je pozorište i začeto – u otvorenom teatru u koji se svakog petka (i jedne subote) pretvaraju beogradske ulice i trgovi.
Nikad nisu nastupali pred brojnijom publikom i nisu govorili unapred pripremljene i napisane tekstove, govorili su u svoje ime i ime desetine hiljada sugrađana i hiljada onih koji nisu u prilici da budu tu ili su primorani da gledaju jednočinke onog jednog Glavnog Glumca. A on, videvši ih, valjda, kao nelojalnu konkurenciju i nekoga ko može da mu ukrade šou rešio je da ih vrati u aule njihovih pozorišta i da ih „pacifikuje“, a u te svrhe angažovana je plejada profesionalnih pljuvača i nosača katrana i perja koji ne štede ni pljuvačne žlezde ni taj zaduženi materijal.
I sam Aleksandar Vučić nije propustio da se obračuna sa Nikolom Kojom za koga je rekao „da se meša u ono što mu nije posao“ (kakve li ironije da tako nešto izgovara čovek koji samo to i radi), kako „pojma nema ni o čemu i misli da ima pravo da zloupotrebljava svoju popularnost“ da „deli narod“ i da bi „za Telekomove pare da angažuje tužioca“, aludirajući na to da glumac igra u projektima koje finansira ova državna kompanija. Za koju, valjda, Vučić smatra da je njegova pa tako ispada kako on lično plaća Koja i kompaniju kako bi govorili protiv njega i njegovog režima.
To isto, izgleda misli i jedan od njegovih glavnih skupštinskih trbuhozboraca Nebojša Bakarec koji je u Skupštini deklamovao iznose glumačkih honorara, pride ih okačio i na Tviter nalogu, hoteći da i tako potcrta njihovu nelojalnost spram „države“ koja ih plaća. Na kraju se „proslavila“ i funkcionerka i poslanica Srpske napredne stranke Sandra Božić koja se ostrvila na glumca Milana Marića nazivajući ga „antisrpskim đubretom“ i „promoterom teze da su Srbi genocidan narod“.
PROČITAJTE JOŠ:
Dakle, posle opozicionara koji su listom proglašavani izdajnicima, plaćenicima, tajkunima, antidržavnim elementima, lopovima, kriminalcima, lažovima, komitentima stranih službi, posle radnika koji su kršteni kao lezilebovići i neradnici, posle nezavisnih novinara koji su označeni kao tajkunske sluge i mrzitelji, posle protestanata koji su proglašeni hijenama i lešinarima, na red su došli i glumci za koje je rečeno da su šljam.
Više ne valjaju ni Dragan Bjelogrlić, ni Nikola Kojo, ni Vesna Trivalić, ni Nenad Hadži Maričić, ni Svetlana Bojković, ni Milan Marić, ni Seka Sablić, ni Gorica Popović, ni Tihomir Stanić, ni Goran Marković…
A valjaju, je li, Aleksandar Vučić, Ana Brnabić, Novak Nedić, Maja Gojković, Darija Kisić, Aleksandar Martinović, Marjan Rističević, Nataša Jovanović, Zoran Đorđević, Slobodan Orlić, Nebojša Bakarec, Sandra Božić, Milenko Jovanov, Zoran Babić, Aleksandar Vulin, Janko Langura, Luka Kebara, Vojislav Šešelj, Olivera Zekić, Željko Mitrović, Milomir Marić, Dragan J. Vučićević, Nebojša Krstić, Dragan Marković Palma, Ivica Dačić, Milutin Jelačić Jutka, Milorad Grčić, Vladimir Lučić…
Hoćemo li sada o dometima i profesionalnim karijerama prvih i drugih? Hoćemo li o njihovim skrupulima? Hoćemo li o moralnim i ljudskim načelima? Hoćemo li o tragovima koje su iza sebe ostavili i još ih ostavljaju jedni i drugi? Hoćemo li o vokabularu jednih i drugih? Hoćemo li o šteti koju su ovoj državi i narodu napravili „šljam glumci“, „lažna elita“, „lešinari“ s protesta, „tajkunski novinari“ i ovi „večiti političari“ i njihove dežurne prišipetlje? Na čiju stranu bi prevagnuo tas na vagi?
Znam, Aleksandar Vučić bi sad rekao svoju čuvenu rečenicu: izađite na izbore, pa da vidimo. E, pa nisu izbori kriterijum ljudske i profesionalne valjanosti. Oni to nisu od dana kada je Vojislav Šešelj u Rakovici pobedio velikog pisca Borislava Pekića, naročito ne danas kada su izbori postali poligon marifetluka svake vrste, manipulacije, bezočne propagande, ucena i krađa.
Vreme, kao nepristrasni sudija, će pokazati ko je bio šljam i ko će i kako biti upamćen. Smeo bih se kladiti da će se replike Nikole Koja ili Seke Sablić citirati decenijama. Videćemo šta će biti s onima Milenka Jovanova ili Nebojše Bakareca.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare