0
Dijana Hrka, majka Stefana Hrke stradalog ispod nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu započela je štrajk glađu, u blizini ćacilenda. Ova "strateška pozicija" između Skupštine i Predsedništva, barem po kadrovima koji na ovoj koti dežuraju, mogla bi se nazvati Vučićevom Šilerovom.
Godinu dana od tragedije odgovornost za smrt 16 ljudi zbog pada dela tek rekonstruisanog objekta nije sudski utvrđena.
Ćacad iz nehigijenskog naselja koje se dekretom jednog čoveka smestilo u centar grada, u Pionirski park, puštala su juče na razglas majci koja zbog korupcije i nečijeg nemara više nema sina pesmu čiji su stihovi „pošla majka sina da potraži„.
Ovim zlikovačkim, neljudskim i bezdušnim činom naslađivali su se neki domoroci Šatorske autonomne oblasti Ćacilend.
Eto takve su joj komšije iz ŠAO, teritorije na kojoj slobodno mogu da se kreću lica s poternica. To su te „patriote“ i lojalisti Aleksandra Vučića.
Kreću se uglavnom u grupama, nose crne kačkete ili kapuljače, najaktivniji su noću i kad im se dovede muzika i obezbedi roštilj.
0
0
0
Videli smo kako se prazan ŠAO ćacilend za tren popuni. Verovatno je reč o uigranom i uvežbanom scenariju gde po oglašavanju uzbune oni koji su u pripravnosti dolaze u tor koji metalnim ogradama razdvaja besnu ćacad od besnog naroda.
Bilo je tu i oružja, obitavali su tu i visoki predstavnici pojedinih klanova, osuđenici, povratnici, naprednjačke siledžije i batinaši, po neki nesrećnik u nuždi koji je pošao po dnevnicu, vođe navijača… Takvi ljudi stajali su iza policije sa štitovima koja je cevi držala uperene prema ožalošćenoj majci i ljudima koji su došli da je podrže.
To je ljudski štit – tvrđava predsednika Srbije. Šilerova u centru grada. Baza i glavni štab zemunskog klana takođe je smatran tvrđavom i ljudi iz istog miljea kao one komšije iz ćacilenda dolazili su u tu zgradetinu . Znamo kako je objekat u Šilerovoj skončao iako je za razliku od privremenih objekata u ćacilendu bio građen od veoma čvrstog materijala.
Ovo privremeno naselje najbolje je svedočanstvo o panici i kukavičkom strahu koji je obuzeo čoveka koji stalno pokušava da se pokaže kao hrabar i odlučan lider. Čoveka koji je doveo „živi štit“ oko svog radnog mesta. Čoveka koji je u stanju da izazove sukobe samo da bi produžio svoju ozbiljno uzdrmanu vlast jer mu opstanak na vlasti verovatno podrazumeva ostanak na slobodi.
Ima i sa one strane zakona ljudi. Onih koji znaju da postupe ljudski, koji se ne rugaju nesreći jedne majke, koji znaju da se ipak neke stvari ne rade. Ovo nisu takvi ljudi. Bitange sa dna kace koje nemaju obzira prema ožalošćenoj majci i čak se sprdaju s njeni gubitkom.
To su ljudi koji su građane koji su došli da pruže podršku hrabroj majci gađali štanglama, stolicama, bakljama, topovskim udarima.
Njih je okupio čovek koji bi trebalo da reprezentuje nacionalno jedinstvo, brine o svim građanima podjednako.
A nekad su ih zvali „studenti koji žele da uče“. I danas ih neko tako zove mada među njima ima i onih u trećem dobu. Ako već žele da uče sada bi mogli da se vrate na nastavu koja je počela baš danas.
Jednog dana, a taj dan se bliži ma koliko se Vučić trudio da ga odloži, doći će do izbora i demokratske promene vlasti.
Jednog dana tužilaštvo će početi da radi svoj posao i slučajevi iz fijoka naći će se na radnim stolovima.
Jednog dana mnogi će sesti na optuženičke klupe i biće im suđeno.
Jednog dana doći će dizalice i skloniće betonske barikade koje već osam meseci blokiraju centar grada između zgrade Doma narodne skupštine Srbije i Predsedništva. Jednog dana tuda će proći bageri, a za njima će ići radnici Gradskog zelenila koji će rekultivisati ovaj prostor i vratiti ga građanima.
Jednog dana ćacilend će biti srušen kao Šilerova, a taj dan sve je bliže.