0
Kako se gomilaju najave da će Srbija uvesti sankcije Rusiji, tako se sve više mogu čuti poruke da će stranke desnice udruženo suprostaviti toj odluci i sprečiti vlast da se distancira od zvanične Moskve. U tom pravcu, najpre su krenuli Dveri i Zavetnici koji su ozvaničili saradnju, a još uvek se čeka kojim će putem krenuti još jedna parlamentarna grupacija “NADA”.
Tri desno orijentisane grupacije, na različitim listama, prešle su cenzus na nedavno održanim izborima i biće deo novog saziva Skupštine Srbije.
U jeku ukrajinske krize i priči o svrstavanju Srbije za Rusiju ili protiv nje, koalicija NADA, čiju okosnicu čine DSS i POKS, je osvojila 5,38 odsto, koalicija Dveri sa drugom frakcijom POKS -a dobila je 3,81 procenta podrške, dok su Zavetnici osvojili 3,72 odsto glasova.
Pročitajte još...
Zategnuti međunarodni odnosi i sve izvesnija odluka Beograda da uvede sankciji Moskvi, mogla bi da utiče na rast podrške desničarskih organizacija i doprinese njihovom ujedinjavanju.
O tome je nedavno govorio i lider pokreta Dveri, Boško Obradović, navodeći da je moguće šira koalicija desno orijentisanih stranaka, ukoliko budu ponovljeni novi izbori.
Podsetimo, on je prethodno potpisao dogovor o saradnji sa strankom Zavetnici, tokom kog je pozvao na “jedinstvo svih patriotskih snaga”, a njegova koleginica Milica Đurđević Stamenkovski je poručila da je potreban zajednički front svih onih koji su protiv uvođenja sankcija Rusiji.
„Okupili smo se oko zajedničkih vrednosti. Te vrednosti su – očuvanje suvereniteta, državotvornog pristupa, srpskog stanovišta i naravno spoljnopolitičke nezavisnosti kao i vojne neutralnosti“, navela je ona.
Iako jednako glasna kad je potrebno osuditi i naznaku uvođenja sankcija Rusiji, koalicija “NADA” je daleko od saradnje sa Dverima i Zavetnicima. Problem, međutim, nije ideološke prirode, već ogranizacione, imajući u vidu da se neposredne pred izbore pocepao POKS na dve frakcije – jednu koja je ostala u koaliciji sa DSS i drugu koja sarađuje sa Dverima.
Da je nemoguće da ove dve strane sarađuju zajedno videlo se i nakon izbora, kad je Vojislav Mihailović, kandidat za gradonačelnika Beograda iz koalicije “NADA” rekao da opozicija ne može da formira vlast u prestonici, jer joj je predstavnk druge frakcije POKS-a, Žika Gojković, “zabio nož u leđa” i da će sarađivati sa SNS.
„Nije slučajno Gojković godinama u bordu direktora državnog Mtela i da ima obavezu da za uslugu učini i kontrauslugu poput ove“, dodao je on.
Ubrzo mu je odgovorio Miloš Parndilović, Gojkovićev saradnik, koji ga je nazvao “čovekom koji razbija svaku stranku”.
“Njegovo mišljenje nije bitno. Rasturio je svaku stranku u kojoj je bio, a to je pokušao da uradi i sa POKS-om. On je čovek zadatka i šta on misli nije previše bitno. Mihailović glumi opoziciju u Beogradu”, naveo je on, pošto je objavljeno da dve frakcije POKS-a neće sarađivati i ako bude šanse da opozicija formira vlast u prestonici.
Profesor Fakulteta političkih nauka, Zoran Stojiljković za Nova.rs kaže da je režim zaslužan za stvaranje utiska da smo najveći pomoć tokom kriznog perioda dobijali od Rusije i Kine, što je doprinelo rastu desnice.
„Ipak, ja ne mogu da kažem da smo mi postali tradicionalnije društvo nego što smo bili pre 10 ili 20 godina, niti mogu da kažem da smo manje tolerantni nego tad. Taj desni okvir, ako u njega uračunate i kolaiciju „NADA“, ne prelazi više od 15 odsto biračkog tela“, ističe naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, postoje dva bloka u okviru desnice.
„Prvi je onaj koji čini „NADA“, koja je pokazala da ima kapacitet da pređe cenzus. Drugi je taj „Patriotski blok“, koji pokušava sebe da podigne da dvocifreni rezultat, a čine ga grupe koje su do sada preskakale i ovaj sniženi cenzus sa mnogo napora. Postoji mogućnost i da oni zajedno pređu taj procenat od 15 odsto ukoliko Srbija uvede sankcije Rusiji, ali svi dobro znamo – građani imaju jedno mišljenje, ali intezivno medijsko preoblikovanje za nekoliko meseci promeni uverenja ljudi“, objašnjava on.
Profesor Filozofskog fakulteta Ognjen Radonjić u razgovoru za Nova.rs ocenjuje da desnica ne duguje rast svom delovanju već aktuelnoj vlasti.
„Ne mislim da rast duguju sopstvenoj politici, već su više-manje kreacija ove vlasti koja je našla način da pokupi radikalne glasove koje bi inače izgubila. Zbog toga što su korisni, imaju pristup nacionalnim frekvencijama, vlast ih ne napada, verovatno i finansira. Njihova važna uloga je da produbljuju podele u društvu i iz strahova koji tako nastaju najveću korist ima vlast koja se inače u kampanji predstavila kao čuvar mira i stabilnosti“, navodi Radonjić i dodaje:
„Rusija je napala Ukrajinu, a izbori su se završili. Strategija vlasti je da se nekako domili Zapadu i istovremeno da prolongira odluku u sankcijama. Po principu dobar policajac-loš policajac, predsednik igra duple pasove i sa prozapadnom i proruskom opozicijom. U odnosu na prorusku opoziciju sadašnja vlast je iz perspektive Zapada dobar izbor. Ali da bi se pojačala pozcija vlasti, potrebno je u igru ubaciti prozapadnu opoziciju kao potencijalnu zaleđinu što je, čini mi se, bila funkcija susreta Đilas-Vučić. Ne znam kako je drugačije moguće objasniti situaciju da predstavnik prozapadne opozicije zanemaruje institucije, masivnu krađu i nepravilnosti na parlamentarnim i predesdničkim izborima i upušta se u pregovore, ne zna se po kom osnovu, o ponavljanju izbora u Beogradu pri čemi ti izbori još nisu završeni“.
BONUS VIDEO: Kako je Miloš Jovanović reagovao na izborne rezultate
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
