Iako je pandemija koronavirusa donela globalnu ekonomsku neizvesnost i u svet startap investicija, evropske zemlje su se brzo adaptirale. Mnoge su čak ostvarile i rast u odnosu na 2019, tako je za Hrvatsku prošla godina je bila rekordna, dok je prema nekim izveštajima i Rumunija ostvarila rast.
Što se tiče Srbije, Startit je prikupio sve dostupne podatke, kako bi se stekla što jasnija slika, ne samo o investicijama u srpske startape, već o stanju celokupnog domaćeg IT-a u 2020, čiji je startap ekosistem deo.
Preliminarni rezultati govore da je u 2020. investirano barem 21,3 miliona evra u srpske startape, dok je u hrvatske investirano 273,1 milion, a u rumunske 217,4 miliona.
Količina novca investirana u domaće startape i broj investicija nisu definitivni, niti jedini pokazatelji vitalnosti ekosistema, ali jesu važan signal. Ovaj signal dodatno dobija na značaju kada se uporedi sa zemljama regiona sa kojima se generalno smatra da bi Srbija, u najmanju ruku, trebalo da bude konkurentna.
Osim toga, podaci o samim investicijama nisu i ne mogu biti savršeni, posebno za Srbiju i Hrvatsku, gde je teže doći do informacija. Iako se ne može znati tačna suma sveukupnih investicija, može se baratati onim što je dostupno. U ovom slučaju, radi se o informacijama od domaćih fondova, podacima sa Crunchbase platforme, uz medijska saopštenja, izveštaje i istraživanja organizacija i fondova iz Srbije i drugih zemalja – svi zajedno pružaju dovoljan kontekst za dobru polaznu tačku za dalja istraživanja.
Šta je zapravo srpski startap? U ovom slučaju to je firma u kojoj je barem jedan osnivač iz Srbije i živi i radi ovde, jer su mnogi timovi registrovani u drugim državama zbog, kako navode, uslova investitora, potencijalno bolje poslovne reputacije, percepcije sigurnije vladavine prava i savremenijeg zakonodavstva.
Od investicija koje je javnost mogla da isprati, prošlu godinu je obeležila ona u beogradski startap Orgnostic, koji je uzeo 900.000 dolara.
Investicioni fond South Central Ventures kaže da je u 2020. imao samo jednu novu investiciju u Srbiji (Orgnostic). Druge investicije SCV-a bile su dodatne runde finansiranja u startape koji su već dobili novac od njih. Kako navode, prošle godine je u srpske startape u čijem su investiranju i oni učestvovali, ukupno investirano oko 5 miliona evra.
Iz ovog fonda komentarišu da je ovo vrlo ciklična industrija i da dosta toga zavisi od individualnih osnivača i njihovih sposobnosti. U 2019. godini, imali su 3 nove investicije (LeanPay, Molo, Videobolt) i 6 investicija u startape u koje su već investirali.
Ovaj fond startapima iz Srbije smatra ne samo kompanije kojima je suosnivač ovde, već i kompanije kojima su samo zaposleni ovde. U tom kontekstu, za 2019. godinu, navode da je u njihove startape u Srbiji investirano ukupno oko 6,5 miliona evra. Ipak, zbog tog proširenog kriterijuma izbacujemo kompanije Molo, ConveyIQ i Virtus Via, pa je u pretprošloj godini u sve srpske startape u koje su i oni investirali, investirano četiri miliona evra.
Iz ICT Hub Venture kažu da je generalno bilo mirno more i da je počelo da se ubrzava tek krajem prethodne i početkom ove godine. Oni su u 2020. godini investirali u Trickest, mali dodatan iznos u Daktilograf, a Bitebell investiciju su potpisali u poslednjim danima prošle godine. Njihovi startapi nisu imali dodatne runde investicija sa strane u 2020. godini, ali su uzeli ukupno još 160.000 evra od Inovacionog fonda.
Fond za inovacionu delatnost je u 2020. godini uložio u 42 startapa sa ukupno 3,1 miliona evra. Poređenja radi, u 2019. godini uloženo je 1.7 miliona evra za 23 projekta. Ovde treba imati na umu da su u pitanju grantovi, a ne investicije. Ipak, ovaj Fond podržava najveći broj domaćih projekata, pa i njihove grantove računamo u totalni zbir.
Dakle, Inovacioni fond je skoro duplirao broj grantova i ukupnu sumu, sa 1.7 miliona evra na 3.1 miliona evra.
Početkom 2020. godine, i blockchain startap Blinking uzeo je 1,3 miliona evra, kako je navedeno na CrunchBase-u. Desile su još četiri veće investicije, za koje imamo informacije, ali koje nisu javne. Takođe, Sounder.fm je u maju prošle godine uzeo investiciju od 1,8 miliona dolara.
Sve ovo nas dovodi do cifre od oko 21,3 miliona evra. Stvarna ukupna brojka je, prema procenama investitora verovatno veća, jer iznosi nekih investicija nisu objavljeni, dok su neke ostale potpuno van javnosti. Tu spadaju i moguće neobjavljene investicije pojedinačnih investitora, takozvanih anđela. Međutim, anđeoske investicije mogu uvećati domaći zbir, ali ne toliko da naprave ozbiljnu razliku.
O tome kakvo je stanje u regionu, tj. pre svega u Hrvatskoj i Rumuniji, pročitajte na Startitu, koji je obradio ovu temu.
(Izvor: Original)
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar