Finale Evropskog prvenstva između Engleske i Italije igra se u nedelju na "Vembliju" (21 sat).
PROČITAJTE JOŠ
Nakon mesec dana najboljeg fudbala na Starom kontinentu titulu šampiona Evropskog prvenstva odlučiće Engleska i Italija u nedelju od 21 čas (TV Nova S).
Ovo finale će po mnogo čemu biti istorijsko, a Engleska bi prvi put mogla da postane i šampion Evrope. Pre prvenstva su bili selekcija koja je odigrala najviše mečeva na šampionatima (31) a nije igrala finale, pa bi sada konačno mogli da osvoje drugu veliku titulu. Upravo zbog toga i ne čudi što sada i fudbalski laici znaju šta znači „It’s coming home“. Navijači su već počeli da tetoviraju ove reči…
Od Svetskog šampionata 1966. godine Englezi nisu podigli veliki trofej, a Italija je tek u nešto boljem položaju.
Jedinu titulu prvaka Evrope Italija je osvojila 1968. godine kada je u finalu savladala Jugoslaviju sa 2:0, a od tada je izgubila dva finala, poslednje 2012. godine.
Italijani bi titulom mogli da postanu tek četvrta selekcija sa više evropskih trofeja Nemačka i Španija imaju po tri, dok je Francuska u dva navrata bila najbolja.
Uprkos sjajnoj igri Italijana koji nisu poraženi na 32 susreta, a Đanluiđi Donaruma je 19 puta sačuvao mrežu netaknutu. Roberto Mančini je sve uklopio u skladnu mašineriju, a sa svakim novim susretom iskoči novi heroj: Spinacola (kasnije se povredio), Kijeza, Lokateli…
Sa druge strane će igrati protiv „pokvarenih“ Engleza koji su sumnjivim penalom protiv Danske u polufinalu bacili senku na sve što su uradili na turniru.
U tom trenutku su na terenu bile dve lopte, Sterling je pao bez pravog kontakta, a sudija Makeli je odmah pokazao na jedanaesterac.
Da samo Englezi navijaju za svoju selekciju, svedoči gotovo nestvaran primer animoziteta. U Velikoj Britaniji samo će 58 posto ljudi da navija za „Gordog Albiona“, slična istraživanja pokazuju da će u Evropi u svakoj državi dominirati oni koji gaje simpatije prema Italiji.
Do sada je selektor Engleske Sautgejt uvek imao istu startnu šestorku, a ostali igrači su se menjali. Pikford, Stouns, Kejn, Sterling, Deklan Rajs i Kalvin Filips su uvek dobijali priliku od starta.
Nikad čudnije i nikad nepravednije prvenstvo ne može da donese ništa drugo osim spektakla. Kockice su se poklopile da po mnogim ocenama dve najbolje ekipe šampionata zaigraju u velikom finalu, a Englezi su u prednosti jer su samo jedan meč odigrali van Londona (na „Vembliju“ se igra i finale u nedelju) kada su savladali Ukrajinu u Rimu.
U jednom trenutku je Belgija letela 13.000 kilometara, dok Englezi nisu bili u avionu ni sekundu, samo su putovali od hotela do Vemblija. To može da znači da si barem malo odmorniji od Italijana koji su morali da lete češće, u ovakvim finalima ta nijansa može da napravi dramatičnu razliku.
Turnir koji je zamišljen kao panevropska proslava se umalo pretvori u fijasko nakon upadanja na teren, padobranca, pa i pitanja LGBT prava, ali je na kraju pobedila igra.
Zbog svih ovih (ne)fudbalskih razloga će čitava Evropa gledati dugo čekano finale, Italija ili Engleska će napisati nove zlatne strane istorije, a meč će se danima prepričavati.
BONUS VIDEO Hari Kejn je zvezda dana
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare