Zabrana novih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem od 2035. godine danas predstavlja ambiciozan plan, a po svemu sudeći, i vrlo teško ostvariv iz ove perspektive.
Broj registracija novih električnih automobila raste, pri čemu istočna tržišta zaostaju za zapadnim.
Čak i uz razmak od 10 godina u odnosu na ambiciozne ciljeve zvaničnika EU, stručnjak za automobilsku industriju u kompaniji carVertical, Matas Buzelis, deli svoje uvide o problemima na koje vlasti ne obraćaju pažnju.
Očigledne prednosti za one koji to mogu da priušte
Tokom 2021. godine, udeo električnih vozila od ukupnog broja automobila koji su prošli istorijsku proveru na platformi bio je samo 0,2%. Godinu dana kasnije, udvostručio se na 0,4%, a 2023. godine povećao se na 0,6%. Iako brojke mogu izgledati kao kap u moru, desetine hiljada električnih vozila prolazi kroz provere stanja vozila.
Sve više vozača se odlučuje za prelazak na električna vozila. Održavanje i troškovi vožnje čine to logičnim izborom. Iako su rezidualne vrednosti električnih automobila zabrinjavajuće, vozila na struju su bolja za ljude jer su manje sklona kvarovima i zahtevaju manje održavanja, bez potrebe za menjanjem različitih tečnosti i filtera na svakih 10, 20 ili 30 hiljada kilometara.
Navikavanje na punjenje traje neko vreme, ali vozači koji su uspešno razvili navike punjenja baterija smatraju to mnogo praktičnijim od sipanja goriva. Obično svoja vozila pune noću i samo u vrlo retkim prilikama koriste javne punjače.
Infrastruktura usporava rast
Međutim, čak i ako vozači mogu da priušte električno vozilo, to ne znači nužno da će biti zadovoljni životom s njim. Osobe koje nemaju sopstvene punjače ili pristup tačkama punjenja tokom radnog vremena će se suočiti sa nepraktičnostima jer korišćenje javnih punjača nije jednostavno kao sipanje goriva.
Ne samo da punjenje traje mnogo duže nego sipanje benzina ili dizela, već obično zahteva instalaciju određenih aplikacija koje su ključne za punjače. Ovo se ne može ni približiti procesu na koji su vozači navikli prilikom sipanja goriva, jer ne postoji praksa „najpre napuni pa plati“.
Pored toga, iako su električna vozila vrlo efikasna u gradovima i okruženjima gde je stalno kočenje neizbežno, električni automobili nisu jednako sposobni na auto-putevima i magistralnim putevima. Postoji kvadratna proporcija između brzine i aerodinamičnog otpora, što znači da se ako se brzina udvostruči, otpor četvorostruko povećava. To smanjuje domet i primetno smanjuje krstareću brzinu, čineći električna vozila daleko od idealnih za duža putovanja.
Problemi o kojima malo ko razmišlja
Ali najveći problemi su oni o kojima veoma mali broj ljudi priča. Prvo, neki višespratni parking prostori nisu projektovani za vozila koja su tako teška kao električni automobili. Baterije velike mase obično znače da su električna vozila vrlo teška, pa neki objekti, poput višespratnih parkinga ili mostova, moraće da budu renovirani i procenjeni od strane nadležnih organa.
Osim toga, takođe postoje neizvesnosti i u vezi sa bezbednošću električnih vozila. Pošto baterije akumuliraju velike količine energije, izuzetno je teško ugasiti vatru u slučaju požara. Do sada, vatrogasci su imali poteškoća sa gašenjem električnih vozila sa baterijama većeg kapaciteta. Situacija postaje još ekstremnija ako se električno vozilo zapali u podzemnoj garaži, na primer, ispod stambenih zgrada.
Ono što dodatno postavlja pitanja o budućnosti električnih vozila jeste njihovo stanje 20 godina nakon proizvodnje. Danas postoji priličan izbor polovnih električnih automobila, ali za 10 godina će biti dosta starijih električnih vozila. Koliko će vredeti na tržištu polovnih automobila sa baterijama koje već dostižu kraj svog životnog veka?
Bonus video: Vozili smo najjeftiniji električni Mercedes – EQA