Nisu svi automobili na ovoj listi doživeli tržišni neuspeh, ali je gubitak za automobilske kompanije bio ogroman, pa bi ih mnogi čelnici najvećih proizvođača rado zaboravili kada se priča o ekonomskoj računici.
Centar za istraživanje Instituta Sanford Bernstein napravio je zanimljiv dijagram prema istraživanju na temu – koji su modeli proizvođača automobila doneli najveću ekonomsku štetu. Prvi na listi je daleko najveći ekonomski gubitaš za brend – prva generacija Smart ForTwo, dok je Bugatti Veyron model s najvećim odnosom ekonomske štete po proizvedenom primerku.
Ceo projekat Smart ForTwo prouzrokovao je štetu od 3,35 milijarde evra, ili 4.470 evra štete po svakom od 749.000 prodatih primeraka.
Uprkos solidnom komercijalnom uspehu i novim generacijama koje su došle posle njega, troškovi istraživanja i razvoja prve serije bili su preveliki u poređenju sa prodajom. Tako je Smart prouzrokovao Mercedesu minus od 3,35 milijarde evra.
Kad je stigao na tržište, prosečna cena Smarta trebala je da bude 13.470 evra, a ne 9.000 evra, kako bi se postigla rentabilnost, ali tada ga niko ne bi kupio. Sa druge strane, hiperautomobil Bugatti Veyron, proizveden je u samo 400 primeraka (i još 50 posebnih verzija), ali je stvorio gubitak VW koncernu od 1,79 milijardi evra. To znači da je ionako veoma skupi Veyron prodat zapravo ispod cene, jer je iznos trebalo da bude barem 4.617.500 evra!
Na ovoj listi nalazi se i Mercedes A-Klase prve generacije koji pokazuje da jednačina „uspešan automobil = garantovana dobit“ ne važi uvek.
Prva generacija Mercedesove A-Klase prodata je u gotovo 2 miliona primeraka, međutim „u blagajni“ Mercedesa se našao manjak od 1,7 milijardi evra, ili 1.440 evra po proizvedenom primerku. Ovom modelu je štetu donela činjenica da je Mercedes nakon početka prodaje morao u svaki primerak da ugradi ESP sistem (što košta), jer se auto na čuvenom „testu severnog jelena“ prevrnuo na krov.
Na listi su i modeli poput Volkswagen Phaetona, Peugeota 1007, Renault Vel Satisa, Audija A2 i modela Jaguar X-Type, ali najzanimljiviji je slučaj VW Phaetona koji je u prodaju krenuo početkom milenijuma i predstavljao je vrhunac marke koju je Volkswagen lansirao u luksuznu klasu uz Audi i Mercedes, ali uz nižu cenu. Međutim, takvo pozicioniranje „narodnog brenda“ nije dovelo do dobrog odziva kod klijentele modela visoke klase.
Prosečna cena vodećeg modela VW-a trebala je da bude blizu 100.000 evra kako bi se svi troškovi razvoja i proizvodnje modela rasporedili na 72.000 proizvedenih primeraka kako bi bili „na nuli“.
Ali, za 100.000 evra već ste mogli da kupite BMW, Audi i Mercedes sa kvalitetnom opremom i snažnim motorima. Pored toga, iz današnje perspektive ovaj izuzetan model sa vrhunskim motorima – 4.0 V8, 6.0 W12 i 5.0 V10 TDI – bio je manje tražen, a najviše su se prodavali modeli sa 3.2 i 3.6 V6, kao i sa 3.0 TDi motorima. Ni Renault sa Lagunom druge generacije nije bolje prošao, jer su na svakom prodatom primerku Francuzi trpeli gubitak od 3.550 evra, ili ukupno 1,54 milijardi evra.
I na kraju, Fiat Stilo kao najskuplji model u istoriji italijanskog brenda. Stilo je, naime, Fiatu naneo gubitak od 2,1 milijarde evra. Investirali su 900 miliona evra u lansiranje, od čega 700 za njegovu industrijsku proizvodnju i 200 za razvoj. Kako piše Auto Klub, studije izvodljivosti su pokazale da Italijani moraju da prodaju 200.000 Stila godišnje kako bi pokrili visoke troškove razvoja. Na kraju životnog ciklusa nakon 6 godina proizvodnje, proizvedeno je tek 769.000 jedinica umesto 1,2 miliona.
Kompanija iz Torina je tako trpela gubitak od 2.730 evra na svakom prodatom Stilu. Na kraju, model Stilo je Fiatu doneo gubitak od 2,1 milijarde evra. Fiat je zbog tog kompakta, koji i nije bio tako loš automobil, gotovo došao do ivice bankrota, a Stilo je do današnjih dana ostao upamćen kao najskuplji automobil koji je Fiat ikada razvio i plasirao na tržište.
Bonus video: Jedan od najpopularnijih automobila u Srbiji radikalno promenio izgled – Vozili smo novi Renault Clio
