Do 2035. materijali od kojih se prave automobili biće ugljenično neutralni, veliki deo komponenti biće od recikliranih materijala, a vozila u gradovima više neće biti u privatnom vlasništvu, već deo platforme za iznajmljivanje i svako će voziti automobil kad mu treba i platiće za to korišćenje.
Ovako će izgledati budućnost ako se obistine ciljevi postavljeni u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma „Povećanje ambicija: nova mapa puta za automobilsku cirkularnu ekonomiju“.
Prema definiciji autora, „cirkularni automobil“ povećava vrednost za društvo, okolinu i ekonomiju i efikasno koristi resurse i javna dobra. To znači da se za njegovu izradu koriste materijali od kojih ne ostaje otpad, a korišćenje je optimizovano, smanjenjem posedovanja, a povećanjem ponude servisa za korišćenje vozila na zahtev ili na pretplatu.
U proteklih 100 godina, automobilska industrija je prodavala vozila kao proizvod, a ne prevoz kao uslugu, napominje se u izveštaju. Automobili su dugo posmatrani kao statusni simbol i povezivani sa slobodom i nezavisnošću, ali privatni automobili su efektivno iskorišćeni samo 1.5 odsto svog vremena, što vodi do nepotrebnog zagađenja, problema sa parkingom, gužvi na putevima. Zbog relativno male upotrebe, većina automobila se koristi 15-20 godina što znači da stara i neefikasna vozila koja se teško popravljaju i recikliraju, ostaju na putevima.
Autori izveštaja objašnjavaju da je fokus na masovnu proizvodnju automobila rezultirao smanjenjem interesa za inovacije. Većina automobila je dizajnirana tako da zadovolji više standarde nego što je neophodno, poput visokih brzina, što smanjuje potencijal dizajniranja u skladu sa principima cirkularnosti, primera radi, korišćenjem recikliranih materijala. S druge strane, tehnologije za popravku i recikliranje su nedovoljno razvijene.
Problem su i regulatorna pravila koja su na strani posedovanja automobila, poput onog da emisije CO2 još nisu uračunate u cenu, navodi se u izveštaju.
Trenutno smo u fazi posedovanja privatnih automobila sa tipično niskim stepenom upotrebe, ističe se u izveštaju. Do 2025. godine treba postići umerenu cirkularnost koja podrazumeva razvoj servisa u gradovima za korišćenje automobila na zahtev, kao i povećanje upotrebe recikliranih materijala u izradi automobila. Do 2030. treba postići visoku cirkularnost, što podrazumeva dalji razvoj pomenutih stavku.
Cilj za punu cirkularnost ambiciozno je postavljen za 2035, kada ćemo praviti vozila sa svrhom, materijali će biti ugljenično neutralni, značajan deo komponenti dolazi od recikliranih materijala, tokom dizajn faze se uzima u razmatranje šta sa proizvodom na kraju životnog ciklusa, povećava se i mogućnost popravke. Automobili nisu više proizvod, već usluga, u gradovima su deo servisa za korišćenje na zahtev, a ovakvi modeli počinju da stižu i u seoska područja, pa je upotreba optimizovana.
Najveći nivo cirkularnosti stiže 2040. godine i podrazumeva da su baterije integralni deo automobila, da je iskorišćenost materijala na kraju životnog veka poboljšana, a komponente automobila poput elektronike, motora i baterija mogu da imaju drugu primenu. Automobili će postati sekundarni vid transporta i najpre će se koristiti da poboljšaju druge vidove prevoza.
Ali, da bi se svi ovi ambiciozni ciljevi ostvarili, neophodan je zajednički rad industrije i donosilaca odluka.
„Vreme je da igrači u auto industriji prihvate sistemski pristup cirkularnosti. Postizanje cirkularnosti zahteva intenzivnu saradnju automobilske industrije u narednim godinama i decenijama“, zaključak je izveštaja.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare