5
Postavlja se pitanje da li će vodonik kao gorivo ikad postati prvi izbor među vozačima. Treba znati da gorivne ćelije nude čistoću i efikasnost električnog pogona, zajedno sa praktičnošću dizela ili benzina. Pojedini proizvođači počeli su da eksperimentišu sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem koji kao gorivo koriste vodonik, ali ipak postoje brojne prepreke.
Nedavno su Toyota i Yamaha u zajedničkom poduhvatu modifikovali atmosferski V8 motor zapremine 5 litara iz modela Lexus RC F da koristi vodonik kao gorivo. Ljudi koji su radili na ovom projektu govorili su sa entuzijazmom o pet godina razvoja, odličnom zvuku, performansama, ali i potencijalu ove tehnologije da bude primenjena na serijske automobile i motore u budućnosti.
I dok su automobilski entuzijasti oduševljeni idejom da se sačuvaju mnoge karakteristike benzinskog motora sa manjom emisijom štetnih gasova koja preti njegovom postojanju, ipak nije sve tako savršeno.
Realnost je sasvim drugačija, i mogućnost da se ova tehnologija ikada pojavi na našim putevima je prilično tanka. Primera radi, Toyota Corolla koja je učestvovala na Fuji trci početkom godine imala je 1,6-litarski benzinac sa tri cilindra koji je kao gorivo koristio vodonik iz četiri rezervoara pod pritiskom od 700 bara, ukupne zapremine 180 litara. To je bilo dovoljno da se smesti 7,06 kg vodonika, što je omogućilo domet od svega 50 kilometara.
Zapravo, tokom trke, ova Corolla ostvarila je prosečan domet od 45 kilometara između dva stajanja, i prešla je svega 1.600 km za 24 časa, i to prosečnom brzinom od 68 km/h. Pored toga, vodonik je morao da se transportuje po stazi u četiri velika tankera.
Znamo da vodonik može da pruži više van trkačkog okruženja. BMW Serije 7 sa pogonom na vodonik koji se proizvodio do 2016. godine mogao je da pređe 201 kilometar sa 8 kilograma vodonika.
Ipak, da bi Toyota Corolla sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem i vodonikom kao gorivom dostigla istu efikasnost modela Mirai, koji koristi samo vodonik za stvaranje električne energije, potreban je rezervoar od čak 540 litara. U tom slučaju, takav rezervoar pod visokim pritiskom zauzeo bi mesto prtljažnika, zadnje klupe i suvozačkog sedišta, a sa današnjim cenama vodonika, bilo bi potrebno oko 250 evra da se isti napuni.
Ipak, možda postoji i napredak, jedan koji BMW nije otkrio, što je dovelo do gašenja njihovog daljeg razvoja ove tehnologije. Agregat koji je nastao u saradnji Toyote i Yamahe razvija 455 KS, što je veliki skok u odnosu na 260 KS koliko je BMW izvukao iz šestolitarskog V12 agregata.
Kako piše Autocar, potrebna je hrabrost da se neko kladi protiv inovativnosti i budžeta japanskih inženjera, ali je i dalje teško poverovati da postoji šansa da će se u skorije vreme na putevima naći automobili sa motorima SUS koje pokreće vodonik.
Bonus video: Koliki je domet prvog Renault Megane-a na struju
Pratite nas i na društvenim mrežama: Facebook Twitter Instagram
