Ksenija Cicvarić je bila jedna od najpoznatijih crnogorskih pevačica narodne muzike.
Ksenija Cicvarić rođena je 1929. godine u podgoričkoj Staroj Varoši. Još kad je bila mala, sugrađani su je pozvali „Slavuj sa Ribnice“.
Uprkos njenoj želji, otac joj nije dao da uči pevanje i upisala je Radničku školu u Podgorici. Tokom bombardovanja Podgorice u Drugom svetskom ratu, Ksenija se, zajedno sa još ljudi, krila u pećinama Morače i Ribnice kada je došlo do tragedije.
Naime, u blizini skloništa u kom su se krili, bačena je bomba i nekoliko Ksenijinih braće i sestara je poginulo, dok su njoj bile povređene oči. Jedan italijanski lekar uspeo je da je spase doživotnog slepila.
Kasnije, dok su preko Bosne, Srbije i Hrvatske bežali ka zapadu, u bosanskim planinama preminuo je Ksenijin otac. Zbeg je ubrzo vraćen u Podgoricu, a Ksenija se kasnije udala za makedonskog pilota Nikolu Novakovića i sa njim dobila dvoje dece.
Nažalost, Nikola je, kao informbirovac, morao da pobegne, a ubrzo je odveden u Staljinov logor u Rumuniji i o njemu nikada više ništa nisu saznali. Nakon još nekoliko mučnih perioda, Ksenija je odlučila da sa decom skoči u Ribnicu i okonča muke. Srećom, slučajni prolaznik ju je odvratio od te namere.
Radila je razne poslove kako bi prehranila decu, a onda je postala članica hora „Stanko Dragojević“, a vremenom počinje da peva i u jednom restoranu u Crnoj Gori.
S obzirom na to da se o njenom mužu ništa nije znalo, te se pretpostavljalo da je mrtav, Ksenija se udaje za Miloja Cicvarića iz Čačka. Nažalost, dolazi do još jedne tragedije – samo dva dana nakon rođenja njihovog mlađeg sina Žarka, šestogodišnji sin Vladimir gine u saobraćajnoj nesreći, ispred zgrade u kojoj su živeli.
Ksenija je to veoma teško podnela, a kako bi je odvojio od mesta koje ih podseća na tragediju, njen suprug traži premeštaj u Beograd. Tu počinje njana muzička karijera.
Njena radijska karijera počela je pesmom „Mlada Jelka ljubi Janka“, a kao solista je nastupala i na Jugoslovenskom festivalu narodne muzike na Cetinju i pobedila sa pesmom „Vihor ružu niz polje nijaše“.
Bila je ljubitelj italijanskih i španskih pesama i često ih je pevala „za svoju dušu“. Njene najpoznatije pesme su „Oj vesela veselice“, „Da mi je znati, Bože moj“, „Sahat kula“, „Sejdefu majka buđaše“, „Zorna Zorka“ i druge.
Posle smrti svog drugog muža, obolela je od astme, a zbog problema sa disanjem se povukla sa scene i posvetila se deci. Umrla je 11. februara 1997. godine.
BONUS VIDEO: Ostavila sam porodicu, otišla u beli svet, i sad ćeš ti da me krojiš po svom kalupu: Ova pevačica objasnila je sve što svaka žena koja drži do sebe, mora da zna