53
Bora Đorđević, poznat i kao Bora Čorba, preminuo je danas u 72. godini života, ostaviši iz sebe dubok trag u domaćoj muzici.
Borisav Bora Đorđević rođen je 1. novembra 1952. godine, a na prostorima bivše Jugoslavije ostavio je veliki trag na javnoj sceni kao rok muzičar i pesnik, a jedno vreme bio je aktivan i na političkoj sceni.
PROČITAJTE JOŠ:
Svoj najveći deo života posvetio je muzici kojom je počeo da se bavi sa u tinejdžerskim danima, a sedamdesetih godina bio je član brojnih čačanskih i beogradskih pop i rok grupa kao što su „Zajedno“, „Suncokret“ i „Rani mraz“ (sa Đorđem Balaševićem).
Bendovi su uglavnom nastupali u Čačku i okolnim mestima. Prvi put su svirali u školi, a na repertoaru su bile popularne rok pesme tog vremena. Nakon toga je pevao i svirao u bendovima „Dečaci sa Morave“, „Vesnici ljubavi“, „Safiri“ i „Čačanski plemići“. U bendu „Poslednji ostatak romantičnog sveta“ (PORS) svirao je i pevao sa Radomirom Mihajlovićem Točkom koji je kasnije postao popularan kao frontmen benda Smak.
Tri godine su se finansirali tako što su pljačkali bogate kuće, te tim novcem kupovali instrumente. Kada su ih uhvatili prebačeni su u istražni zatvor, gde je Bora proveo sedam dana. Posle toga je izbačen iz gimnazije, a sud je doneo odluku da ga oslobodi pod određenim uslovima. Kako bi ga „sklonili“ iz lošeg društva roditelji su 1970. godine odlučili da se presele u Beograd.
Tu je upisao V beogradsku gimnaziju, a potom i Pravni fakultet. Nakon dve godine je shvatio da ta profesija nije za njega, pa je pokušao da upiše Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu. Pošto nije primljen na glumu upisao je pozorišnu organizaciju na FDU. Od tada je apsolvent.
Bend „Riblja čorba“ osnovan je 1978. godinem i smatra se jednim od najznačajnijih rok bendova s ovih prostora, a Bora je zbog provokativnih i društveno-orijentisanih tekstova postao jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Grupa je za kratko vreme postala vrlo popularna na prostoru bivše Jugoslavije, a kako je slava rasla, tako je, prema pisanju medija, rasla i Borina potreba za alkoholiznom, što je, zajedno sa provokativnim društveno-orijentisanim pesmama, prouzrokovalo da on postane jedan od najkontroverznijih muzičara u Jugoslaviji. Po izdanju albuma „Koza nostra“, 1990. godine, bio je optužen za „vređanje radničke klase Jugoslavije“, ali su optužbe odbačene, piše Wikipedija.
Jedna od prvih pesama koja je stekla veliku popularnost jeste „Rokenrol za kućni savet“ iz 1979. godine, a na debi albumu „Kost u grlu“ našao se i hit „Ostani đubre do kraja“.
Nakon kraće pauze zbog vojnog roka, grupa se ponovo nalazi u punom sastavu i 1981. godine objavljuju hit „Ostaću slobodan“, a pesma „Dva dinara druže“ je prva sa kojom se „Riblja čorba“ našla na Hitu 202.
Na trećem albumu iz iste godine, našle su se stvari poput „Pekar, lekar, apotekar“, „Na Zapadu ništa novo“, „Volim, volim žene“…
Sredinom i krajem osamdesetih uspevaju da osiguraju svoje mesto kao jedan od nekoliko najpopularnijih bendova u Jugoslaviji, a usledili su hitovi „Kad padne noć“, „Avionu slomiću ti krila“, „Ja je gledam kako spava“, „Gde si u ovom gluvom hotelu“…
Devedeste godine obeležile su uspešan rad grupe, te su povrh loših političkih uslova uspeli da opstanu, zahvaljujući numerama „Kad sam bio mlad“, „Zelena trava doma mog“, „Gastrabajerska pesma“…
„Riblja čorba“ 2001. godine objavljuje album „Pišanje uz vetar“ na kome se našao veliki hit „Ljubav ovde više ne stanuje“, a nakon ovog albuma Bora nastavlja sa tužnim ljubavnim pesmama poput „Ljubav ovde više ne stanuje“, koje su inspirisane njegovim događajima iz privatnog života.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
