2
Popularni pevač Mirza Selimović će 15. i 16. novembra održati svoje prve solističke koncerte u Beogradu, a tim povodom gostovao je u emisiji "Ispovest" autora i voditelja Nemanje Vasiljevića.
Mirza Selimović je pobednik osme sezone muzičkog takmičenja „Zvezde Granda“, kao pobednik snimio je album za Grand produkciju, nakon kog je postao regionalna zvezda, te ga od tada svi porede sa Zdravkom Čolićem.
U emisiji „Ispovest„, govorio je o najvećim strahovima, putu do uspeha, velikim koncertima širom sveta, ali i privatnom životu.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
Rođen si devedesete, u vreme kada je bila loša situacija u zemlji, da li se ti sećaš svog ranog detinjstva?
„Pamtim taj period kroz maglu. Rođen sam u periodu kada je buhtio rat tamo, pamtim neke slike – bežanje u podrum i te varijante, ali sreća ne pamtim mnogo toga. Kao dete nisi svestan šta se dešava, ali najbitnije mi je da mi nije ostalo to kao neka trauma.“
Da li tamo postoji tvoja rodna kuća i dalje?
„Tamo mi živi sestra i otac. Tamo imam tetke, prijatelje i rodbinu. Ja sam na relaciji Beograd-Srebrenik-Bačka Palanka.“
Jesi često u Srebreniku?
„Jesam, u zadnjih mesec dana nisam bio jer pripremam koncert, ali po potrebi sam. Kada me pitaju gde sam najviše ja kažem – u autu. Godišnje pređem 50-60 hiljada kilometara, to je poprilično mnogo.“
15. i 16. novembra ćeš održati prva dva koncerta u Beogradu, u MTS Dvorani, kako teku pripreme?
„Meni su još pre par godina govorili da napravim koncert. Postoji određeni broj ljudi koji ne ide na svirke i ne ide u klubove. Onda sam razmišljao, hajde da radimo veće koncerte gde će ljudi moći da sede i slušaju moje pesme. Prošle godine sam izbacio album i tada sam osetio da je trenutak.“
Ja sam očekivao neki veći prostor.
„Razmišljali smo o Sava Centru, ali u tom momentu se još renovirao, pa sam morao da zakažem ovaj drugi prostor, dve MTS Dvorane dođu kao jedan Sava Centar. Ja sam zadovoljan, mislim da ćemo raditi koncerte i u Sarajevu, Zagrebu…“
Rekao si da će Ivana Selakov biti gošća na koncertu, da li će se naći još neko od kolega na bini?
„Biće još gostiju, neću da otkrivam, biće i Šejla Zonjić, izbacili smo duet nedavno. Neću više nikoga otkrivati, ja imam dosta dueta i kolega kojima dugujem da se pojave.“
Imaš mnogo lepe pesme i čistu karijeru, uspeo si da se svih ovih godina održiš na jednom visokom nivou.
„Trudim se da moje pesme možeš da slušaš u krugu porodice, da ne moraš decu da šalješ u drugu sobu. To su ljubavne pesme, vrlo malo ima osvetničkih i vulgarnih tekstova, na tome sam odrastao i to nije ništa čudno. Ova vremena su obezvređena, pa i muzika, odlaze neki veliki glumci i kantautori, ja ne znam ko će da zameni sve te ljude – ne vidim adekvatnu zamenu za Đorđa Balaševića, Boru Čorbu, Milenu Dravić… Možda će se iskristalisati to u nekom periodu, meni je najbitnije da ostavim neki trag.“
Ti si od početka gradio karijeru pop pevača, što je u Srbiji teško. Dušan Svilar i ti ste jedini pobednici koji su pevali pop u takmičenju i takve pesme nastavili da snimaju, niste promenili pravac i prilagodili se trendu.
„Imao sam savete da snimim narodnjake jer mi album nije prošao. Ali treba biti iskren, ja ne volim da se foliram i da radim stvari zarad zarade. Ja sam vrlo rano prestao da razmišljam o novcu jer sam imao priliku da zaradim. Isto sam srećan kada sam radio za 100 maraka i za više, isto gorim na bini. Kada budem osetio da se ta iskra ugasila, pitaću se da li radim pravu stvar.“
Da li si na početku pevanja zamišljao sebe kao popularnog pevača koji peva u Americi i Australiji?
„Nisam, samo sam živeo za taj sadašnji trenutak, uživao sam u tome što radim. Kada sam studirao uživao sam u tome. Kada sam pevao za manje ljudi, lokalnog karaktera. Sada isto radim, ali je na drugom nivou sve, želja za muzikom je ista i neizbežno je bilo da ću se baviti time.“
Da li su te upoređivali sa nekim?
„Sa Kemalom Montenom, upoznao sam ga u par navrata i žao mi je što mi nikada nije napisao pesmu. Zdravko Čolić, Hari Mata Hari i tako dalje.“
Hari Mata Hari ti je napisao prvu pesmu?
„Jeste, pesmu ‘Gde smo sada mi’ koja se našla na prvom albumu. Imao sam tu sreću da upoznam prave ljude u pravom momentu i onda sam svhatio da su najveće zvezde najnormalniji ljudi. Kada sam upoznao Zdravka, Brenu, Dženana i tako dalje.“
Jesi talentovan za još nešto osim za muziku?
„Trenirao sam fudbal, košarku, rukomet, ali se nisam puno zadržao u tome. Značilo mi je da imam fizičku aktivnost, sada treniram u teratani, voleo bih možda i neki boks ne znam da li je to za mene, ali nešto da izbacim negativnu energiju.“
Ono što je zanimljivo, ti si završio Građevinski fakultet, da li si nekada unovčio diplomu, po čemu pamtiš taj period studiranja?
„To je bio lep period, prve dve godine sam putovao autobusom u Tuzlu, ustajao sam u pet ujutru, ceo dan imaš vežbe i predavanja i kada se vraćam nazad kao da me je centrifuga odradila. Treba nešto da crtaš, radiš, učiš, a nisi ni za šta, a sutra opet sve isto. Onda sam u jednom periodu životu rekao roditeljima da ja želim da živim u Tuzli da ne bih putovao i kao bih se više posvetio fakultet. E tu je bila najveća varka jer sam tada najmanje učio. Imao sam cimere, iznajmljivali smo stan, dve godine smo tu živeli. Učili smo, družili se i izlazili. Ti ljudi su mi ostali za ceo život. Nemam puno pravih prijatelja, uvek čovek treba da se zapita koliko ima pravih prijatelja, ako ima dva to je super. Moj kum mi je prijatelj već 19 godina.“
Jesi u Tuzli bio lokalno poznat?
„U Srebreniku sam više bio poznat. Tamo sam išao i na takmičenja. U Bosni sam bio na jednom takmičenju 2012. godine, tada su više prepoznavali i postao sam ničiji i svačiji. Tu mi je prvo bilo zanimljivo, u jednom momentu je počelo ono da sednem negde da ručam i slikaju te, snimaju. Onda se zapitam šta dalje, a danas ne mogu da pređem granicu da me neko ne prepozna.“
Da li te je ta popularnost nekada dovela do granica depresije?
„Do depresije nije, ali sam po prirodi introvertna osoba i imao sam dozu anksioznosti koja se u nekim situacijama povećavala. Zato nikada ne osuđujem nikoga od poznatih kada kažu da se drogira, pije, ovešao se i tako dalje. Nisi u njegovim cipelama, pusti, ko zna šta stoji iza toga. I krv i znoj i depresija, odlazak kod psihoterapeuta. Kod takvih osoba to može da dovede do loše reakcije.“
Šta su tebi roditelji govorili kada si ti zakoračio u ovaj svet poznatih?
„Oni su uvek hteli da mi pomognu, ali oni nisu iz ovog sveta i ne znaju šta se dešava. Uvek su hteli da ostanem normalan, plašili su se da me ne ponese. Meni se uspeh dešavao postepeno, osetio sam kako je kada nemaš i kada imaš. Kako ti neki ljudi prilaze i tako dalje.“
Jesi im govorio šta se zapravo dešava? Mislim na one situacije koje javnost ne zna.
„Nisam zato što mama nikada nije mogla da spava, kada im kažem nešto, oni su uvek bili pod stresom. Uvek sam zamerao ja njima kada oni meni ne kažu nešto, ali to je normalno. Veliki je generacijski jaz, pogotovo danas u razvoju interneta i tehnologije. Sve je postalo septička jama, ti pre nisi mogao da dođeš do televizije, a danas je svako svoj medij. Utiče to na omladinu, neko će da uzme pušku i… Po meni treba zabraniti društvene mreže pre 18. godine, a posle 18. svako ima ličnu kartu pa izvoli – odgovaraš za svoja dela. Mislim da se samo to treba napraviti.“
Majka ti je bila mnogo lepa žena. Video sam slike koje se vrte u spotu za pesmu „Rođena moja“ koju su posvetio njoj.
„Svi su je doživljavali kao pahuljicu, toliko je bila nežna i dobra osoba, teško mi je o tome da pričam. Toliko mi je drago što je ona baš bila moja mama i što me je odgajila na taj način. Mislim da sam od nje pokupio lepe osobine.“
Jeste imali neke rituale kada odeš u Srebrenik, da te dočeka sa kafom, kolačima,…?
„To mi je najgore. Nema one kafe kada dođem, pa me dočeka, to su teške stvari. Čovek to nikada ne može da preboli, naučiš da živiš sa tim i kad god se desi nikada nisi spreman.“
Ako se ne varam, ona se u jednom periodu oporavila?
„Ne, to se desilo prilično brzo, bilo je galopirajuće i brzo. Drago mi je što sam bio tu kada je trebalo. Nemoćan si kada vidiš da ne možeš pomoći svojoj majci i ocu, dao bih i život ako treba, ali nisam mogao da im pomognem. To me je ubijalo. Najteže mi je to bilo u životu, kada sam video da ne mogu da pomognem. Ovo je mnogo teška tema.“
Da li se sećaš poslednjeg razgovora sa njom?
„Bio sam desetak dana sa njom, ona je bila žena koja je pevala, bila je vesela do poslednjeg dana. Verovala je da može da se izleči, da se vrati, ali takav je bio slučaj, da ništa nije moglo. Nema šta nisam pokušao, zvao, slao. Gore je jedna divna žena bila Seka Dervišević, bila je veliki humanitarac, i kada god ne dobijem mamu na telefon, zovem Seku, nažalost ni ona više nije među nama. Nakon toga što se desilo sam shvatio koliko su svi drugi problemi koje imam nebitni, mali, glupi. Samo trčimo za nečim, kasnimo, sve nam fali, i shvatio sam da me ništa u životu ne može pomeriti. Ne zanima me ko šta priča, samo radim onako kako mislim da je ispravno.“
Rekao si par puta da pesmu koju si posvetio majci nećeš nikada pevati na koncertima.
„Ne mogu, jedva sam je otpevao i u studiju, ja sam je jednom čuo samo.“
Kako si došao do te pesme?
„Lane Miletić i Vuk Mirović su mi radili melodiju. Ja sam se vozio negde prema Srbiji, bio je februar i čuo sam na radiju pesmu od Džibonija ‘Samo ozdravi mi ti’ i palo mi je napamet – zašto ja nemam takvu pesmu posvećenu majci i svim majkama koje nažalost neće ozdraviti ili će ozdraviti. Onda sam nazvao Aleksandru Milutinović i rekao kakav tekst želim i ona je za pola sata napisala. Ja samo stao i plakao kada sam pročitao. Drago mi je što je moja majka čula tu pesmu.“
Je li tvoja ideja bila za spot?
„Jeste, moja ideja je bila. To je trebalo da izađe za rođendan, ali nismo uspeli da izmontiramo sve. To je bilo četiri dana pred smrt.“
Da se vratimo na period takmičenja, da li si tada bio svestan da u tom trenutku počinje nova era tvog života, da počinješ da gradiš karijeru i ime i prezime?
„Kada sam se prvi put popeo na tu binu, znao sam da sada nema povratka. Moja sreća je bila što nije bilo puno pop izvođača. Imao sam 22 godine, mlad ali sam imao iskustva, bio sam samostalan i finansijski i tada sam gledao da roditeljima pomognem, sve mi se posložilo pre Granda, a Grand je bio samo odskočna daska. Shvatio sam da ta pobeda ne znači ništa ako je ne iskoristiš odmah jer za šest meseci dolaze drugi kandidati, sledeća sezona, ako ne ubodeš neki hit i ako ne stvoriš svoj identitet, ljudi će te zaboraviti. Imao sam sreću da 2016. godine upoznam Baneta Opačića, da baš u tom trenutku Sale Tropiko odluči da počne da komponuje, do tada nije.“
„Moram da ispričam jednu anegdotu. Bane i Sale su mi tada uradili pesme ‘Boliš me’ i ‘Ne dolazi u snove’. Sale Tropiko je tada radio krov na kući i trebale su mu pare i onda ne zna kako da brzo dođe do novca i rekao je da bi mogao da počne da komponuje, Braja mu je dao vetar u leđa i on tada napravi pesme ‘Boliš me’, ‘Ne dolazi u snove’ i još neke i ja nisam mogao da veruješ. Znao sam da su to veliki hitovi. Ja tada nisam imao novca, ali sam pozajmio od jednog prijatelja i rekao mu da ću vratiti. Snimio sam te dve pesme jer sam znao da sa tim pesmama mora nešto da se desi. Onda sam snimio ‘Sve na svoje dođe’, ‘Imaš me’, preko noći su te pesme postale mega hitovi i tada sam krenuo u osvajanju regiona jer te pesme nisi mogao da zaustaviš – tada sam prvi put ušao u Makedoniju i Crnu Goru da radim.“
To su tvoji najveći hitovi, ti zapravo nisi imao hit na prvom albumu.
„Pesma ‘Sto kafana’ je bila hitična, sve ostalo ništa. Nisam imao dovoljno zarade da uložim dalje u karijeru. Ja sam od Granda dobio stan i album i mnogo mi je to olakšalo. Imao sam taj stan koji sam kasnije prodao da bih kupio veći. To je bio stan od 28 kvadrata, tu se gradila cela priča.“
Po čemu pamtiš žiri i da li ti je bilo stresno da se svake nedelje takmičiš?
„Nije jer sam odmah u početku dobio neke dobre komentare, zgotivili su me odmah i ja sam napravio spisao do 10 pesama koje ću da pevam. Tada nije bilo mentora, bio sam sam svoj mentor, držao sam se onoga što mi najbolje ležalo. Ako pevaš i snimaš narodnjake, rok i sve ostalo onda buniš publiku. Ja sam se odlučio za pop, nije to čist pop, ima tu malo i etno i grčke muzike, ali nisam bežao od onoga što sam ja.“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare