"Menadžer pobegao sa parama, a meni javljaju da mi otac umire u bolnici": Jovana Tipšin o mučnom početku karijere

Kao jako mlada, Jovana Tipšin je ostala bez oca, a kako nam je ispričala tada, njegovu smrt je veoma teško podnela.

"Prvog oktobra 1997. godine, imala sam turneju sa mojim kolegama Milošem Bojanićem, Banetom Bojanićem i Indirom Radić, pevali smo u Italiji, imali smo tri grada, Vićenca, Vereno i Trst. Sestra je uvek išla sa mnom, a tata je tada otišao u bolnicu odjednom, imao je problem sa srcem, vodu u plućima i tako dalje. Dugo je nosio kilu koje se spustila u donji deo stomaka, plašio se da se operiše, dugo je nosio pojas. Kada je odlučio da se operiše, dosta je oslabio. Njega su stranci operisali, onda sa godina astma, šećer, izmori vas posao, život, briga o deci i svemu. Kada sam čula da je tata u bolnici, ja sam njega sanjala. Dobila sam neko predskazanje."

"Mesec dana pre tatine smrti je umro jedan komšija koji je bio mlad dečko, imao je 19 godina, umro je od droge. Ja sam sanjala kako dolazi i leti ispod prozora mog oca, on ništa nije rekao, samo se pojavio. Ja kažem sestri da sam sanjala tatu i tog dečka, ona mi kaže da zovemo Beograd. Mi smo tada svi bili na zajedničkoj vizi, održali smo prvi, drugi i treći koncert. Nismo bili isplaćeni, menadžer je pobegao sa parama. Miloš Bojanić je imao nekog menadžera koji je to sve organizovao, čovek pobegao sa parama, još nam cveće dao, a koncerti bili puni, obezbeđenje iznosilo mene i Indiru na rukama. Posle svega toga sam bila obazriva, ali mi nije bilo do novca, samo da se vratim za Beograd jer sam predosetila da će nešto loše da se desi."

"Kažem Milošu da moram za Beograd, a on mi kaže da moramo svi zajedno zbog vize. Ja sam mu rekla da je on odgovoran za to što je nas je menadžer pokrao. Mi smo se vratili sutradan za Beograd, sestra i ja smo otišle u bolnicu, pocrneo je, guši se, mi zovemo sestre da mu pomognu. Kasnije sam opet došla u posetu, bio je malo bolje. Pita me kako je bilo, da li smo isplaćeni, a ja gutam knedle, ne znam kako da mu kažem da smo prevareni za novac. Kažem ja da je sve vrhunski, da se ne sekira, pokušavala sam da mu ublažim bol, otišla sam da mu kupim viršle, rekla sam da ću mu uplatiti banju. Onda sam otišla, i kada sam videla njega onako kako hoda polako, meni je samo kroz glavu prošla misao da je to možda poslednji put da se vidimo."

"Otišla sam kući, uveče se sestra sa njim čula, on kaže da jede pljeskavicu, mama mu je onda otišla u bolnicu. Mi smo kao deca krenulu i brzu hranu da jedemo, i hajde da kupimo i tati da jede, mi ga zovemo, njega nema, mislili smo da spava. Zvali su nas ujutru iz bolnice, a on je preminuo posle ponoći, deset do jedan je bilo, bio je prvi oktobar. Ja sam ležala na njegovom krevetu to veče. Medicinska sestra nam je ujutru javila da je preminuo, a ja od tada ne mogu da podnesem jutarnje pozive, isključujem zvuk, imam strah kada mi zvoni telefon. Sada sam se setila da dok smo u avionu putovali za Beograd, Indira Radić je čitala novine i došla je do nekih umrlica, a ja sam videla mog tatu, a on je uveče preminuo. Imam preuveličanu intuiciju što ne volim, možda je to dobro, a možda i nije. Jako sam teško podnela njegovu smrt. Sećam se da mi je rekao da, ako radim neki posao, da budem profesionalac. Imala sam 17 godina, imala sam neku simpatiju tada, a tata mi je rekao - ili se udaj ili budi profesionalac u svom poslu. Sećam se tih reči i dan-danas."

Jovana nam je ispričala da je nakon očeve smrti napravila minimalnu pauzu.

"Napravila sam pauzu samo 17 dana. Otkazala sam neke nastupe u Beogradu, uzela sam kaparu, pa sam posle vraćala to. Posle 17 dana sam morala da pevam, to je ono što nije dobro u našem poslu. Pevate, a u duši umirete. Ja sam imala turneju u Skandinaviji, tri meseca su je reklamirali, Mile Kitić i ja smo išli, pa nam se priključila i Goca Božinovska. Isplakala sam se u sobi, sredila i otišla jer su me mama i tata učili da uvek budem ono što jesam. Sećam se da su na tu turneju dolazile trudnice koje su putovale po 200-300 kilometara, a šta sada ja da radim. Oni su došli da uživaju. Štokholm, Geterborg, Danska, svuda smo bili, bila je velika turneja. Ja sam otišla na očev grob, vezala sam crnu maramu na njegov krst i rekla da znam da bi on mene kritikovao kada ne bih otišla da pevam, idem da pevam za njegovu ljubav. Tada sam krenula sa turnejom", ispričala je Jovana Tipšin u emisiji "Ispovest".

BONUS VIDEO: ISPOVEST „Mama dođe sa posla, u bolovima je, ja joj izmasiram noge“: Jovana Tipšin po prvi put o odrastanju u radničkoj porodici sa sedmoro braće i sestara

https://www.youtube.com/watch?v=_EwdTlt25Hc&t=123s