3
Glumac Srđan Miletić privukao je pažnju ulogom u seriji "Sablja", gde tumači lik bivšeg potpredsednika Vlade Srbije Dušana Mihajlovića.
Srđan Miletić važi za jednog od popularnijih domaćih glumaca i komičara, iza koga su brojne uloge poput onih u serijama „Ono kao ljubav“, „Žene sa Dedinja“, „Sumnjiva lica“, „Kad porastem biću Kengur“…
PROČITAJTE JOŠ:
Međutim, iako godinama zasmejava naciju, iza Srđana je ozbiljna životna borba tokom koje je tri godine proveo po bolnicama.
„Nisam imao ni zdravstveni karton ali kad sam krenuo, pootvarao sam sve kartone. Svaki dan je bilo nešto beskrajno smešno. A ako i nije bilo smešno, onda sam ga ja iskrivio da mi bude smešno. Znaš, kad imaš zdravstvene probleme, nebitno je da li si ti prihvatio ili nisi. Ti imaš određena ograničenja i ti i da hoćeš ne možeš. Nisam klonuo duhom nijednog trenutka, jednostavno nisam takav tip. To je deo porcije go*ana koju svako pojede, svako svoju naravno. Ali kad smo se već našli u tome, ajde da vidimo šta je smešno. Mislim da je to prijalo i pacijentima oko mene koje sam beskrajno ložio u trenucima dosade, pa su me doktori zamolili da ne lupetam gluposti. Rekao sam im da doktoru skrenu pažnju da kad im bude radio karotidu, da im ne preseče žicu za onu stvar. Onda mi je doktor rekao da im ne pričam to jer ne može da im objasni da nema nikakve žice za onu stvar. A pritom svi imaju po 80 godina i užasno su zabrinuti da li će imati erekciju. I kako da se ne smeješ“, ispričao je svojevremeno Miletić.
Uprkos teškoj situaciji, Srđan nije klonuo duhom, a pozitivno je uticao i na ostale pacijente.
„Ti lekari su fenomenalni. I njima to prija jer rade užasno težak i odgovoran posao. U ludari u vojsci kada sam bio mene su držali maksimalan broj dana do lečenja. Jer kad si tamo onda ili da te leče ili te šalju kući. A ja sam bio suviše mator da bi mi odložili pa me nisu slali kući. Doktor mi je rekao da me drži jer pozitivno utičem na druge pacijente. Ja sam se samo zezao. Sve vreme sam govorio kao Slobodan Milošević – naređivao sam im da se ponašaju normalno, da gase televizor“, prisetio se Miletić.
Čak dva puta je doživeo kliničku smrt, a dobro pamti kako je to izgledalo.
„Da sam realno sagledavao stvari, ja bih se ubio. Ranije sam se dosta nervirao i tako sam i uspeo da se dovedem u stanje prilične raspadnutosti. Video sam dosta smrti. I sam sam malo umirao. Nema ničeg tu preterano značajnog i vrednog da bi se čovek cimao. Smrt je jedina izvesna stvar, pa kad dođe, dođe. I nije ništa strašno. Nema nikakvih anđela, nema nikakve svetlosti. Samo nema struje. Doživeo sam kliničku smrt dva puta. Sećam se trenutka kada je struja nestala i kada je struja došla. Između je samo mrak. Nema boli. Boli pre, ali sama smrt ništa. Nestane struje čoveče. Kad se probudiš, kad dođe struja opet, onda si malo lud jedno tri dana jer ćelije pamte da si umro. Nisi baš siguran gde si, treba ti vremena da prevrtiš film“, rekao je Miletić u podkastu „Lobotomija“.
Da stvar bude još gora, Miletić je dobio i sepsu, ali je i nju uspeo da pobedi.
„To je dugotrajan proces raspadanja, i onda samo otkazuje jedno po jedno. Ali evo, izvukao sam se. Imao sam 11 operacija, ali sam se izvukao. Ne bojim se smrti. Meni je otac umro na rukama kada sam imao 17 godina. Šta sad ja sa 53… Šta tu ima strašno. Kad prođeš strašne bolove shvatiš da ima gorih stvari od smrti. Zaista. Stvarno ima gorih stvari, kao što je bol na primer. Meni je trpilo neviđeno, izdržao sam ručnu punkciju bedarne kosti. To je kad ti vadičepom, ručno, buše kost. Tu nema anestezije. I ti posle toga treba da se žališ? Čim ne boli, dobro je“, rekao je Miletić.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
