0
Edita Aradinović emotivno sa njom delila, period kada joj umire dete, period kada se razvodi i period kada joj je dijagnostikovan karcinom.
Edita Aradinović je čak u jednom trenutku i sebe krivila i pitala se kako nije mogla da utiče bar na nešto da bol bude manji
„Zapravo je to bio period kada sam bila u jeku slave u Ministrkama, zapravo kada sam snimala duet sa Severinom, to se sve tad otprilike dešavalo. I onda je mami ustanovljen karcinom dojke, maligni. I tu je krenula borba. U tom trenutku nisam bila svesna. I onda kada su krenule hemioterapije, kada sam zapravo onako lepu ženu videla u onim, mislim, ona je i tad bila lepa i kad je bila na hemioterapijama. Mislim, uopšte nemam sindrom da sam kao previše vezana za majku, pa da sad to i preuveličavam, nego je realno lepa žena. I ko je zna, ko je poznaje, svi onako komentarišu: ‘Bože, lepša si i od dece koju si rodila’. Mislim, fatalno lepa žena. Tako da taj period je bio onako… Evo, i to sam isto potisnula. Sad pokušavam da se setim, ali osećala sam se krivom, da, zato što sam stalno putovala, a želela sam da svaki trenutak provedem s njom jer sam znala da moj optimizam i vera u bolje, jer smo slične, da će joj to biti nekako podstrek“, kaže iskreno Edita i dodaje:
PROČITAJTE JOŠ:
„Kada sam pričala sa njom i kad sam je pitala: ‘Mama, šta ti je bilo u glavi u tim trenutcima hemioterapije i neizvesnosti, da li će biti ili neće biti?’, a ona mi je odgovorila, taj jedan dan kada je bilo mnogo loše, spavala je ceo dan i u nekom trenutku se probudila i videla je moju ruku u njenoj ruci, a ja sam bila dole na podu pored nje i ležala pored nje i držala je, i ona se onako probudila pogledala i rekla: ‘Pa, ja nisam završila svoju misiju. Ja imam ovde još štošta da obavim, tako da ostaću još malo’. I nije mi bilo jasno, Bože, Bože kakva hrabrost. Ja ne znam, ona je mnogo hrabrija i od mene i od moje sestre i od svih nas“.
Editini roditeljii su se razveli, a sukob mame i tate je Editu ipak sekirao.
„Pa naravno da jeste, jer kada si mali ti želiš da se mama i tata vole. Pa tata je imao navike, mislim tata je dobar čovek, ali jednostavno njihovi karakteri su različiti. Nekad je to i savršeno za dobar brak, ali su eksplozivni oboje, samo je mama aktivna, a tata je bio pasivniji nekako u nekim svojim žustrim momentima i trebalo je ranije da se razvedu da bismo mi bili možda malo srećniji i pošteđeni“, kaže Edita koja je jednom prilikom i izjavila da je tada počeo mnogo lepši period života.
„Najlepši. Mislim, ja sam tad kao počela da živim zato što je moja mama bila srećna. Jer ja sam uvek, to se sećam, ceo život pisala pisma, mama molim te da budeš dobro, želim, hoću da se smeješ… Pisala sam pisma ženi koja je živa i koja živi sa mnom, pored mene. To je neka potreba bila“, kaže Edita koja je tim porukama želela mamu da zaštiti:
„I jednostavno nisam mogla s njom, jer ona je žena tvrda, nije ona ni tako, ima tu toplinu, ali ne ispoljava je. I onda ja s njom nikad nisam mogla tako direktno kao sada, sada mogu, ona mene sada čuje iako je ona sad hladna, ona nije hladna. Ja je za sekund otoplim i ja pričam s njom, kažem: ‘Ti si moja ljubav'“.
Edita se dotakla i odnosa sa sestrom koja je već sa 19 godina kako kaže „krenula nekim svojim stvarno vrlo teškim putem“.
„I ja se od tada nekako, to je nešto ono kao kada sam ja shvatila okej, ja sad stvarno idem sama i to je to. Ali, ona je tu naravno kao sestra, ali nismo uspele da izgradimo… „, kaže Edita, a na konstataciju da je ona bila ta koja je ipak najbliža sa mamom kaže:
„Pa ja sam ceo život ostala uz mamu, sa mamom, ja je nisam napustila do moje 25. Ja sam sa 25 godina krenula da živim sama, ali opet sam i tada bila svesna, jer se mama razbolela kada sam imala 20, više nije radila od tada i ja sam tada preuzela tu odgovornost da brinem o njoj i rekla sam – okej, ja nju ne mogu da napustim, ja ne bih volela da ona ostane sama. Ja sam mnogo paranoična kad mi se ne javi na telefon, ja sve mislim pala je, ne može da dođe do telefona i tako imam neke svoje mračne ideje. I to mi je tako ceo život, kad mi se ne javi na telefon jednom, ja sam u stanju da je čeka po tri-četiri čoveka oko kuće“.
„Opet, iz ove perspektive i iz ovog mesta gde sedim kod vas, s obzirom na to da je to trebalo da se desi pre godinu, godinu i po dana, ne biste verovali, ali za tih godinu dana sam prvi put doživela šta znači pravi napad panike. I sad, nisam jedina, znam baš dosta ljudi u svom okruženju koji su imali taj napad panike, ali nisam im verovala da to meni može da se desi zato što sam ja uvek bila brza, nekako…“, kaže Edia.
Dotakla se i napada panike.
„Gotovo. Ja sam se susrela sa takvim mrakom i to je trajalo onako par meseci. Onda sam upoznala jednu divnu ženu, kod koje sad uspešno već godinu dana idem na psihoterapije i toliko sam srećna, ja nemam reči zapravo za to šta psihoterapija znači za čoveka“, kaže iskreno Edita koja je želela da približi ljudima i šta znači odlazak kod psihoterapeuta.
„To je kao kad ti se pokvari telefon, pa kad odeš u servis da ga poprave. Bukvalno, eto tako kao mozak kad ti nešto u životu lošije krene, to ti je nešto što se dešava u mozgu u tom trenutku, što ti ne možeš da racionalizuješ, što je neka tvoja podsvest u svađi sa nekom svešću. Ne znam ni da objasnim, ali to je ono kako sam ja doživela, da je trenutak kada sam krenula da odlazim na psihoterapije, osećala sam se onako kao pričam nešto, ali zašto ja sad pričam, zašto sedim ovde, ali iz seanse u seansu, moje zdravstveno stanje je bivalo bolje, jer nisam pričala sa sestrom, tetkom, drugaricom, nego s nekim ko je objektivan i ko mene stvarno sluša i prikuplja informacije i apsolutno mi da analizu mog stanja tog dana, pa onda dana pre, dana posle i stvarno ne mogu da kažem, osećam se sjajno i meni su prestali napadi panike“.
Ona je pričala o odnosu koji ima sa majkom, međutim danas je, kaže, na malo drugačijim relacijama.
„Intenzivno je, ali i ne toliko. Ja sam nekako sad više tu njoj kao roditelji, kao prijatelji, kao oslonac. Žena u tim godinama sa takvim načinom života ostaje u nekoj svojoj kućici i ona ne vidi dalje od onoga gde je bivala, nažalost. I ja se sad trudim da korak po korak malo izađemo u dvorište, pa malo uđemo, pa malo… Takva je. I nekada kada mi je to previše, a ume da mi bude previše, ja se onda malo okrenem sebi, jer je to jedini način da ja budem dobra za sebe pa i za svet oko sebe“, kaže iskreno Edita u emisiji „Na terapiji sa Slavicom Đukić Dejanović“, piše „Blic“.
BONUS VIDEO: Zarađivala sam i previše: Poznata pevačica o vrtoglavim ciframa o kojima mnogi ćute
