21
Godina za nama bila je u svakom smislu turbulentna i dramatična, a svet poznatih obeležili su veliki gubici i tragične smrti. Mnogi su nas prerano napustili, neki neočekivano, dok je bilo i mnogo njih koji su se već neko vreme borili sa teškim dijagnozama, iako se o tome nije mnogo znalo.
Bilo kako bilo, 2025. ostaće upamćena po tome što nas je napustio veliki broj velikana, čuvenih pevača, glumaca, umetnika…
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je reč o javnoj sceni, među prvima nas je napustio reditelj Milorad Milinković Debeli, koji je široj publici poznat i kao tragač iz popularnog kviza „Potera“. Reditelj je iznenada preminuo na Božić nakon što mu je pozlilo u porti crkve u rodnom selu Jabukovac kod Negotina.
Iako je Hitna pomoć brzo reagovala, mogli su da konstatuju samo smrt. Inače, pored kratke muzičke karijere, Milinković je ostao upamćen kao autor čuvenih domaćih filmova, poput „Mrtav ladan“, „Potera za Srećkom“, „Čitulja za Eskobara“, „Što se bore misli moje“, a koji je ušao u trku za srpskog kandidata za Oskara za najbolji strani film.
Osim filmova, Milinković je učestvovao i u stvaranju brojnih domaćih serija poput „Crni Gruja“, „Ljubav i mržnja“, „Kazneni prostor“, „Nadrealna televizija“, „Složna braća“…
Svega mesec dana nakon njega, preminuo je i glumac Dejan Matić. Napustio nas je prerano, u 61. godini života, a kako nije voleo da se eksponira, javnost nije bila upoznata sa tim da se već duže vreme bio slabijeg zdravlja.
Detalje je otkrio njegov kolega i kum Dragan Gagi Jovanović, koji je održao potresan govor na Matićevoj komemoraciji.
„On je bio jedan od mojih najbližih saradnjika. Mnogo toga smo zajedno prošli od studentskih dana, bio je slabog zdravstvenog stanja. Taj moždani udar ga je usporio, bio je slabo pokretan, dugo je prolazo kroz tu agoniju, ali imao je snage i volje. Često je bio po lekarima, zaista tužna vest, bio je poprilično usamljen, ali nikada nije gubio nadu. On je bio moj venčani kum, studentsko drugarstvo koje je trajalo, bili smo nerazdvojni. Bili smo u kontaktu naravno…“, rekao je za Blic.
Takođe, svega mesec dana nakon toga preminuo je estradni mag i dugogodišnji direktor Grand produkcije Aleksandar Saša Popović. On je poslednje mesece života proveo boreći se sa teškom bolešću koja mu je dijagnostikovana slučajno, tokom pregleda zbog preloma noge. Popovićeva bolest je bila agresivna, te je brzo i metastazirala uprkos brojnim svetskim stručnjacima kod kojih je zatražio pomoć.
Iako mu je zdravlje bilo narušeno, do poslednjeg trenutka se borio i uprkos tome što nije dolazio na snimanja „Zvezda Granda“, bio je uključen u ceo proces takmičenja i sa svojim saradnicima se svakodnevno čuo.
Preminuo je u klinici u Francuskoj, okružen suprugom Suzanom, ćerkom Aleksandrom i sinom Danijelom, koji su sa njim bili do poslednjeg trenutka. Veliki broj kolega, prijatelja, saradnika i pevača oprostio se nekoliko dana kasnije na komemoraciji i sahrani u Beogradu.
Početkom maja napustio nas je glumac i reditelj Erol Kadić. Ovaj stalni član Ateljea 212 preminuo je u svojoj 70. godini, ostaviši iza sebe bogatu glumačku karijeru.
Ostvario je preko 50 uloga na filmu i televiziji, kao što su: Splav meduze, Podzemlje, Drugarčine, O pokojniku sve najlepše, Slučaj Harms, Direktan prenos, Laf u srcu, Kupi mi Eliota, Mala noćna muzika, Država mrtvih, Čarlston za Ognjenku, Otvorena vrata, Sedam sekretara SKOJ-a, Bila jednom jedna zemlja, Naša mala klinika… Bavio se i pozorišnom režijom. U Ateljeu 212 režirao je predstave: Pijanista, Zabavljač, Džepovi puni kamenja i Jedan Pikaso, kao i mnogo predstava u nezavisnoj produkciji: Generali ili srodstvo po oružju, Izvinjavamo se, mnogo se izvinjvamo, Džepovi puni kamenja, Kerovi…
Glumica Žiža Stojanović preminula je u junu u 95. godini života. Čuvena Cana fontana iz serije „Srećni ljudi“ poslednje četiri godine provela u domu za stara lica.
Vest o njenoj smrti podelio je voditelj Goran Stojićević Karamela, a glumica je nekoliko dana kasnije kremirana na Novom groblju u Beogradu. Pored bogatog filmskog opusa, koji je obeležio njenu karijeru, glumici je život promenila tragedija kada je njena ćerka preminula od teške bolesti. Snagu su joj davali unuci, koji već godinama žive u inostranstvu.
Glumac Čedomir Petrović, sin Miodraga Petrovića Čkalje, preminuo je u julu u 76. godini. On je rođen 2. januara 1949. godine u Beogradu i bio je glumac i reditelj. Ipak, poslednjih godina manje se bavio tim poslom, a pretežno je pisao knjige i kolumne.
Prvu ulogu ostvario je 1964. godine u ostvarenju „Put oko sveta“, gde je glumio uz svog oca, legendarnog Miodraga Petrovića Čkalju.
Osim toga, gledali smo ga u filmovima i serijama „Zlatna praćka“, „Silom otac“, „Kamiondžije“, „Pozorište u kući“, „Otpisani“, „Vruć vetar“, „Bolji život“, „Neki čudni ljudi“ i drugim. Takođe, njegova ćerka Jovana je glumica.
Leto je obeleženo velikim gubitkom za muzičku scenu regiona, kada su u dva meseca preminuli Matija Dedić, a potom i njegova majka Gabi Novak.
Sin jedinac Gabi i Arsena Dedića, preminuo je u junu u 52. godini života, a njegova majka saznala je za njegovu smrt u rehabilitacionom domu u kome je provela poslednje godine zbog povrede kičme. Težak životni udarac se loše odrazio na njeno zdravlje, te je i ona preminula posle manje od dva meseca.
U svim većim gradovima bivše Jugoslavije su se održali skupovi u čast čuvenoj porodici Dedić, definitivno jednoj od najznačajnijih muzičkih porodica u regionu. Iako mnogi smatraju da je Gabi bila u senci legendarnog Arsena, ona je iza sebe ostavila velike hitove, kao što su „Vino i gitare“, „On me voli na svoj način“ i „Pamtim samo sretne dane“. Takođe, njihov sin je nasledio muzički talenat od roditelja i godinama se uspešno bavio džez muzikom.
Krajem septembra preminuo je glumac Enver Petrovci koji je ostavio upečatljiv trag i na filmu i u serijama: Bolji život, Bulevar revolucije, Stršljen, Tri palme za dve bitange i ribicu, Klan, Lud, zbunjen, normalan, Južni vetar, Senke nad Balkanom, Otac, a poslednju ulogu ostvario je u Ruskom konzulu.
Početkom devedesetih, potresen raspadom zemlje, povukao se na Kosovo. U Prištini je pokrenuo dečje pozorište Dodona i privatnu Akademiju umetnosti.
Oktobar je obeležen velikim gubitkom za muzičku scenu zbog smrti Halida Bešlića. Čuveni pevač narodne muzike poslednje nekoliko meseci života borio se sa teškom bolešću, koja mu je slučajno dijagnostikovana kada je na kontrolu vodio svoju suprugu Sejdu. Iza sebe je ostavio velike hitove, kao što su „Miljacka“, „Dvadesete“, „Neću, neću dijamante“, „Romanija“, „Prvi poljubac“, „Ja bez tebe ne mogu da živim“, „Vraćam se majci u Bosnu“, „Sevdah“, „Sarajevo“ i mnoge druge.
Osim zahvaljujući njima, Halid je ostao upamćen kao veliki humanitarac. Naime, tokom karijere duge nekoliko decenija imao je na stotine humanitarnih koncerata, a tokom razornih poplava u regionu, ispraznio je svoj motel i ustupio ga sugrađanima koji su ostali bez domova. Takođe, postoje mnoge priče o njegovim delima, koje se godinama prepričavaju među Bosancima, a o njegovoj ljudskosti najbolje govori rečenica kojom se vodio tokom cele karijere – „bitnije mi je da me pamte kao dobrog čoveka, nego pevača“.
Takođe, u mnogim gradovima u regionu, ali i dijaspori, veliki broj ljudi okupio se na trgovima kako bi mu odali počast. Svakako najveći skup organizovan je u njegovom Sarajevu, gde ga je nekoliko hiljada ljudi otpratilo na večni počinak, a emotivne scene su rastužile i one najjače.
Svega nekoliko dana posle Halida, preminuo je Zdravko Šotra, čuveni reditelj i scenarista. Šotra koji je potpisao preko 120 televizijskih i filmskih ostvarenja velike gledanosti kako na televiziji, tako i u bioskopima, preminuo je u 93. godini.
Potpisao je serije „Ranjeni orao“, „Greh njene majke“, „Nepobedivo srce“, „Više od igre“, „Gde cveta limun žut“, „Santa Maria della Salute“ i mnoge druge.
Pored serija, režirao je i filmove koji su postali kultni, a među njima su: „Više od igre“ 1977. godine, „Šesta brzina“ 1981. godine, „Boj na Kosovu“ 1989. godine, „Gospođa Ministarka“ 1989. godine, „Lajanje na Zvezde“ 1998. godine, „Zona Zamfirova“ 2002. godine, „Ivkova slava“ 2005. godine, „Šešir profesora Koste Vujića“ 2012. godine i mnoge druge.
Pre nešto više od mesec dana preminula je tekstopisac i novinar Ljiljana Jorgovanović u 66. godini. Ljiljana je bila jedan od najpoznatijih srpskih tekstopisaca i sarađivala je sa brojnim pevačima, poput Cece Ražnatović, Severine, lepe Brene, Miligrama, Milice Pavlović i drugih.
Napisala je numere kao što su „Noć mi te duguje“ (Zdravko Čolić), „Lepi grome moj“ (Ceca Ražnatović), „Gore od ljubavi“ (Ceca Ražnatović), „Romale romali“ (Ana Nikolić), „Vatra“ (Ana Nikolić), „Slavija“ (Džej), „Gadura“ (Željko Joksimović), „21. vijek“ (Miligram), „Atina“ (Ana Nikolić), „Šta ostane kad padnu haljine“ (Vesna Zmijanac), „Alo, budalo“ (Aca Lukas), „Dokaz“ (Ceca Ražnatović), „Libero“ (Miligram) i druge.
